Sewen

Još me onako zaboli mada riđe
Sinusi stisnu, pod oko suza siđe
Još mi kroz tilo prođu ti trnci
Sritni su bijelci, nesritni crnci.

Prolaze dani, vrime će pobić
Sriću sam uvik zna zaobić
Tija sam živit da mogu disat
Sad sve šta želim je tebe izbrisat

Klin se izbija klinom
Silinom...

Samo da znaš da neću ostat sam
Postoji neko kome kad zatribam
Stvori se tu.
Otvorena vrata me čekaju.
Postoji neko ko će za mene okrenit svit
Ko će samnom ostarit...

Nemaš toliko dupe da sjediš na 2 stolice
Nisi toliko visok do najgornje police
A ja sam se pravio da ne znam, ne vidim
Sad samog se sebe stidim.

I tražio sam ljude da mi o tebi loše kažu
Pitao sam u nadi da će znati i da slažu
Al zapravo samo treba stranicu okrenuti
Zapravo, trebam se samo pokrenuti.

Kad izgubiš dostojanstvo, jao
Trebalo bi ti biti žao
Al ti nikada nećeš shvatiti to
Tebi se ništa nije promjenilo.

Dio mene mrzi se što bih te šamarao
Drugi dio likuje al što ću kad sam nagao
Bili smo 2 zvijezde, sjaj se ugasio
Rekao mi prijatelj da sam se spasio.

Da, žao mi je, gorak se okus teško pere
Sad tražim društvo da se misli preusmjere
Da više ne naletim na osobu sa 2 lica
Čovjek sam sebi zna biti ubojica.

Kad izgubiš dostojanstvo, kuku
Nikad nećeš biti u Hajduku
A nosit ćeš majicu bijelu na sramotu
Lako se stvari okrenu u životu...

Ljudi dolaze i odlaze
Sa moje stanice
Svjetlo zeleno se pali
Svi bi putovali

Jednom ću krenuti i ja
Tragom svojih emocija
U nekom vagonu s kraja
Al se ne izdvaja.

Znam da vrijeme ističe
Moj sat se lakše pomiče
Mada su kazaljke trome
Neću sada o tome.

Samo se vratiti želim
Kad sa svijetom sve podijelim
Sve što srce je nasljedilo
Zato živjeti je vrijedilo.

Nikad nismo imali našu priču
Tek privid sreće, zamisli mrtve.
Na temeljima našim kupine niču
Dva čovjeka kao dvije žrtve.

Bila je vizija, moj uspravan stav
Dao sam sebe otvoreno i skrito.
I borio bih se bio još kao lav
Al nisam za mito, nisam za mito.

Što da ti poručim da ne zvuči ko kletva?
Što da poberem kad prošla je žetva?
I sad je sve pusto, sad je sve čisto.
Želim ti da osjetiš isto...

Bit ću ja dobro jer moram tako
Idem se kući isplakat jako
Da me ne vidi svit
Provaću sve vas privarit.

Mi smo imali sve, a ništa
Viru ka svaki anarhišta
Sad mi je puno ža
Šta laž se na laž naslonila.

Jesi, ubija si me ka niko
I falilo mi je onoliko
Koliko stane na vrhu prsta
Da ne zaplačem stava čvrsta

Al kako rekoh, falilo je
Srce nije izdržalo to sve
Sad ću se razbit ka čaša
Jer opet se nisan snaša.

Ne razlikujem dan od noći
Ne razlikujem dobre i zle
Sve su mi boje iste
Ne postoje nijanse.

Loši smo lažovi bili
Od ljeta ne osta ni malo
Srce se tebi predalo
Mene je tvoje izdalo.

Strah me bacit ću sve u vjetar
Ko da sam srce našao u smeću.
Naići će netko tko vrijedi više
A to prepoznati neću.

Još jedna laž te gura
Grize me prokleta bura.
Sidin i čekan na ledu
Jesan li ikad na redu?

Zvizde se u moru cakle
Nisu se nimalo makle
Samo blište, samo stoje
I nas tužne broje.

Samo je jecaj ka krik
Za slomljeno srce lik
Al iz mene ni jednog tona
I kralj će pasti s trona.

Razmišljam koliko vridi
Dok dan za danom blidi
I ne znan da li mi je ža
Šta sam te upozna...

I sve mi je proza
Ponekad lakrdija snađe.
Dnevno nova doza
Smjeha i suza me pronađe.

Letim nisko nad tlom
Brojke zbrajam i redam
I nikog nadamnom!
Na život s osmjehom gledam.

Totalno opušteno i pozitiva
U zrelosti se uživa.
Iz ničeg nešto stvaram
Još znam gdje udaram.

Sad znam
Tko bez tebe sam
Jer čim si preko vrata
Stale su kazaljke sata
I nastao je muk
Ja postao vuk.

Sad znam
Gdje bez tebe sam
Netko se strahom brani
Postoje takvi dani
Još nije se sklopio luk
Ja postao vuk.

Ti si moje čekanje kiše
Ja dane brojim ko sitniše
Pa se zbunim od brzine
Ispočetka mi ne gine

Ti si moje zatamnjenje
Ti si moje oproštenje
Vjetrovitih misli huk
I ti si meni vuk.

Naše se riječi sudaraju s praskom
Ti si još jedan čovjek s maskom
Ja sam još jedna žrtva u nizu
Tebe sam pustio preblizu

Naši će pogledi u drugom smjeru
Tako je svima kad slome vjeru
Opet za ljubav izgubih vizu
Tebe sam pustio preblizu

Sad kad su koraci teži
Sada me za sebe veži
Iskupi se, dublje zareži
Da mi se više ne bježi.

Ljubav je nepokolebljivo odrastanje
Ljubav je svrha i očekivanje
Koračanje dlanovima tik uz ocean
I izvanredan osmjeh.

Ljubav je kovačeva snaga malja
Ljubav je najčvršći var
Zemlja bez graničnih prelaza
I posjedovanje luči.

Ljubav je uteg u punim plućima
Za nas koji tražimo perfekciju
Pa zaboli pod trećim rebrom
Bez udisaja...

Tako bih te zagrlio ovaj tren
Ja sam samo još jedan usamljen
Nesretan lik, nesretnik
Tako bih se stvorio do tebe tik.

I svaki poraz bih zatajio pred sudom
Živimo ionako u svijetu ludom.
Nema tu zakona, nema tu pravila
Al svaka riječ mi se u prsni mišić zarila.

Pretvorio bih osmjeh u dva
I svaka pjesma hit bi postala.
Svaki bi pogled obećavao
A svaki strah bi prespavao
I nosio bi darove za sve
Samo jedno bih da se preokrene
Od suza što su glatko skliznule sa lica siva
Stvorio bih jezero da zlatna ribica u njemu pliva.

Tako bih te zagrlio jako baš
Samo da čujem da me sebi dozivaš
Bliže oluje, bolje se čuje
Il samo sveti Ilija planove kuje...

S tobom moram bez tebe svitom
Čekam u šetnji sparnim litom.
Pa me privari nada sa mrakom
I opet grišim kad virujem svakom.

Pametuje jutro dok sunce spava
Meni je najdraža ta prva kava.
Da mi te gledat, prista bi disat
S tobom je lako vrime izbrisat.

Jubija jesam ma sad me izbilo skroz.
Ka da sam cili život proša bos.
A sad sam u postole nove
Sad imam i snove.

Jubija jesam al ka da sam čeka na ovo šta imam sad
U izobilju svega ositija sam glad
Fala ti i ako iz daljine gledaš.
Fala ti šta me nedaš.

Ja sam sam sebi brat
U zadnje vrijeme koristim opijate
Ti imaš pravo i to znat
Jer imam misli da tebe prate

Svako jutri pripremam štivo
Ljudi su navikli da osmjeh nosim.
Al samo zbog tebe mi srce je živo
Ja tobom se ponosim.

Nisam te nikad otkrio svjetlu
Brat brata voli više od svega
Lako je pomesti kad imaš metlu
I tuga se otopi poput snijega.

Nema te da mi osvježiš zrak
Nema te da mi osvjetliš mrak
Nisu nam svi računi čisti
Ni ja više nisam isti.

Nema te da me se sjetiš
Nema te da samnom uzletiš
Nisu nam zvijezde sklone
Brod nam ljubavi tone.

Al pustit ću ti ruku
Neka mene odvuku
Nek ne povuče na dno
Kad sam te volio...

Sa rukama od gipsa
Ka apokalipsa
Aveti su aveti
Nema se tu pameti.

Potrošena zbilja
I sasušenog smilja
Bale
Jer ljudi fale.

A šta ljudi rade
Samo monade.
Jedno drugo blate
Misto da pozlate.

A šta ljudi čine
Kad nemaju dubine
Loša kvaliteta
I šteta, samo šteta...

Ne važi ljubav našu
Jer uvijek će prevagnuti da sam loš.
Ogledalo te laže
A znam da i ti kao i ja želiš još.

Ne razmišljaj o ljubavi našoj
Samo se pusti da val te odnese.
Obožavaj sve što ne poznaš
Samo dozvoli da te isčekivanje trese.

Moje su misli na tebe slabe
Ti si sva moja stanja uma.
Nek drugi sad mrvice sa stola zgrabe
Prošli smo od ludila do razuma.

I sad smo tu
Nek drugi vagaju
Ne ti...
Ti samo ostani...

Bilo je 48 godina plača
48 godina iza sjene.
Bilo je raznih osvajača
Al sve su vojske poražene.

Bilo je 48 godina sjete
48 godina traženja mira
Bilo je borbe kada zaprijete
Napokon srce više ne bira.

U moru godina i dana
U okusu tuđih usana
Ja pronađoh okus za mene
I pisat ću jednom uspomene...

Vrata san zatvorija
Sobu san zaškurija
Sunce mi ka misec ćiri
A vitrić mi piri.

Sve san lipo sklopija
Izija i popija
Sve je ka i prije isto
Meni ode nije misto.

Nit polako nit na prišu
Misli se na vitru njišu...

Privarija me je san
Pa san cili bezvezan
Mislin kada zariban
Da ti više ne triban...

Di si
Moga si doć, a nisi.
Kažeš da petljam svašta
Opet ti duša prašta.

Di si
U zraku tuga visi.
Nisu tvoji posli rečeš
I odeš i utečeš.

Opsujem grozno kako znam
Pa se u svemu pretvaram
I lažem da nije vridno straja
Da sa tobom nema raja.

Onda opsujem još jednu
Dok gradim tu sliku čednu.
Laž, sve je laž, al volim to
Manje boli što je zarazno.

Di si
Mene privarija ti si.
A ja ka slipac osta
Slipome nikad dosta...

Ja ti dadoh srce slabo da ga tvoja jutra ljube
Najtužniji jesu ljudi kada nadu svu izgube.
Ja ti dadoh sve što imah a ti meni svu prazninu
Ja vjerovah u te laži što ti blijede zvijezde skinu.

Ja ti dadoh pjesme riječi da se njima duša kiti
Nisam znao da na kraju sve će loše završiti.
Ja sam jedan od tih ljudi koji vjeruje u sreću
A nikad je na tom svijetu ja pronaći znati neću.

Samo mi snove kidaš
A oni tanji od papira.
Ko rođen da me izdaš
Oazo mog nemira.

Predobro me znaš
Svijet si stvorio za me
A opet ga otimaš
I vraćaš u tamu iz tame.

Što ću s tobom ja
Čarolija kad se raspusti
Ti pobjegneš kad zagusti...
Što ću s tobom ja
A pratim te do kraja...

Samo smo dvije slične strane
Oglašavam se na prodaju.
Samo smo dvije slične mane
Koje se stalno dodaju...

Nosim se s tihom patnjom u sebi
Razgolićena uma, rukama kalafata
S nikim se nikada mjenjao nebi
Starog sam kova i od zanata.

Ljubim te tamo, daleko gdje si
Mojom se čežnjom kite planine
Za mene beskraj ljubavi ti si
Sloboda misli što nebu se vine.

Sve što me tjera ususret sreći
Sva sila svijeta za mene ti si
Prepreku svaku zbog tebe ću prijeći
Ranili svi me, al ti srećo nisi.

Ništa od prije nije bitno
Tek ovo otkada gledamo jedno drugo u lice
Sve jučer je daleko i sitno
Mi smo naviknuli na velike stepenice.

Ništa od prije nije stvarno
Tek ovo otkada dišemo jedno za drugo
Sve jučer je prolazno, nemarno
Kad je oko nas bura, u nama je jugo.

Pomješali smo boje očiju gledajući
Isprepleli smo ruke nikom nedajući
Da nam pokvari, a ima takvih ljudi.
Ja se ne bojim, samo samnom budi.

Ja te volim najviše na svijetu.
Jer nedostaje mi naše... sve.
Sva moja pisma su nečitko slana
Al znam da to srce razumije.

Nemam kontrolu nad ovim srcem
Otkad je došlo u tvoje ruke
Ti si moj januar i moj decembar
Ti si moja zaštita ispod žbuke.

Znam, čudne su moje usporedbe
Čudan je odabir koji sam stvorio
Za tebe bih dok trajem gorio
Za tebe bih se dok dišem borio.

Ja sam tamo, ti si ovdje
Opet smo se mimoišli
Pravimo se da smo slični
Da smo jedno drugom išli.

Meni rijeka, tebi more
Uloge su naše teške
Netko piše, netko živi
Netko ispravlja sve greške.

Dal smo samo lutalice
Navikli na besmislice
Ja prespavao sam dosta
Pa mi samo pola osta.
Od života kojeg hoću
Zato živim samo noću
Noć je vrijeme moje sreće
Tad mi nitko smetat neće.

Nekako sam izgubio adresu
Zapravo je nikad imao nisam
Samo sam htio imati snove
Samo sam htio biti prisan.

Objesih nadohvat hvatače snova
Ništa od toga, jutro me zove
Al tad si blizu, tad sam sa tobom
Sa novim mrakom ja čekam nove.

Bacam sve što njegovo je
Samo jedan kamen ne mogu ne
On mi podsjetnik je
Da voljeli smo se.

Bacam sve albume
Bacam sve što zvali smo sjećanje
Da zaboravim venuti
Da mogu dalje krenuti.

Bacam srce slomljeno
Ko ga nađe njegovo
U te zore plamene
Neće sreća na mene.

Bacam srce ocvalo
Stoput me je izdalo
Ovo s tobom previše
Sad ne kuca i ne diše.

Ti si moj vitar na faci
Dignem se, forca me baci
Kad je od tebe, nek baca
Kad je od tebe, neka udaraca.

Ti si moj vitar u šaci
Na dlanu ostaju znaci
Dođem pa mi se biži
Dobro mi stoje friži.

Korak po korak, koraci
Mi smo dušo pješaci
Stupamo jedno uz drugo
I neka nam traje dugo.

Korak po korak, putovanje
S tobom čisto radovanje
Idem za vitrom svojim
I nikoga se ne bojim...

Ja sam se prida
Na dobro mi pari
Prošlost iskida
I sad mi se stari
Sa tobom stari.

Ja sam sve reka
Šta reć sam ima
To šta me čeka
More bit zima
I vatra bez dima.

Al odabra ja sam
Odabrat zna sam.
Cvitam i klasam
I sritan stasam.
Neće te falit
Ja ću te slavit...

Kažem srcu, sve ih miči
Ne dam na te falše riči
Jer bi tili laži širit
Ko se more s tobom mirit...

Prvi dan na poslu, ovo je za popizdit
Doša san ka zvizda, oću se ozvizdit.
A depresija ljudska najteža je mana
Danas u tri ure čekam smiraj dana.

Ode se svit navika da u koloni stupa
Čudim se sebi da bili smo skupa.
Izmišljam, razmišljam, ma ko vas jebe
Hvala Bogu da imam Normabel u sebe.

Ne pripoznajem svit oko sebe kad te vidim
Ti znaš koliko sam na tebe čeka.
I sad sam miran, sve mi je na mistu
I dobro bi mi došla pisma neka.

Dobro bi mi došla čaša bilog
Malo tišine u bašti punoj svita
Pinku sam tužan, na refule živin
Ne stoji mi se doma, sad bi se skita.

I otiću vanka sa mojom ekipom
U borši nosin priče koje će slušat
Oni razume jer razumin i ja
Valja nam guštat, sve u životu pokušat!

Moju ljubav, molim te ne važi
Svaki film me danas rasplače
Moj je život bio prepun laži
Danas mi baš ništa ne znače.

Ljubav mi je uvijek svjetlo krila
Nekako sam nade potrošio
S tobom su se vrata otvorila
Nisam više onaj što sam bio.

Sjedam u auto, gas nema mira
Ostavim alarm za pojas da svira
Predamnom cesta a ja znam gdje ću
Nikad te prestati voljeti neću.

Ne idi još, nek te gledam
Ne žuri nigdje jer tek je sedam.
Kako ću dane složiti u sate
Il bar minute da mi te vrate.

Ne idi još, bez tebe što ću
Vraćam se opet u tu samoću
Koče se prsti, pogled ledeni
Sa suhe grane sve se zeleni.

Toliko mi znači s tobom biti
Imaš taj pogled koji me štiti
Imaš tu snagu koja me hrani
I zauvijek mene na svojoj strani.

Oš mi bit vitar u kosi
Kad Đava sve nosi.
Oćeš mi bit uzletna pista
Mi smo pogleda ista.

Oš mi bit velika krila
Kad zamuti se idila
Oćeš se vratit kad odeš
Da srce mi ne probodeš.

U današnje vrime svak priti
Molin te nemoj i ti
U današnje vrime ko prašta?
Obeća se sve i svašta
A ja, ja šta san obeća
To i učinija da bi te volija.

I meni u tebi prvi puta
Samo noć je za nas zabrinuta
Ma pusti noći, sve će dobro proći.

Vani vrućina sve sputala
Jedna mi misao s tvojom odlutala
Hoće te sresti, na pustoj cesti.

Prejeo sam se laži
A sad me šaptom osnaži
Zagrlu me pa mi recu ozbiljno je sve
Ovakve priče zbilja postoje.
Da, u njoj smo mi
Zauvijek i beskrajni...

Ne podnosim rastanke naše
Tko se opeče na hladno puše
Svi me prije tebe izdaše
Svi su htjeli da me uguše.

Al svoje sam srce bez greške dao
Nema ništa od čekanja pustih
Tebe sam između svih prepoznao
I tvoje ime prvo izustih

Moja je ljubav ko odluka trajna
Sve što sam rekao to misli duša
Vjeruj ako stignu vremena očajna
I nek se čuje i nek se sluša...

Na pogledima sve počinje i završava
Nekako sam uplakan nad nadama
Ne odvija se sve po rasporedu
Puno je strpljivosti palo u ovih 48

Nemir iskaljujem potisnutim glasom
Ja gorim ko mrtva grana bora.
Zaželjeh želju nad željama željnih
Uzmi moju ruku i vodi me u ljubav.

Napadam ovu nesigurnost pjesmom
Pero je moje otisak za vječnost
Malo me ljudi pozna kao mene
Ja biram život bez takta aplauza.

Moj izlazak, izlazak je na ulicu
Ja ustao sam poslije godina sna
Mrva mi sreće vrijednija od svega
U zagrljaj ovaj tek malo ih stane.

Ljubav otvara sva vrata životu
Moja je ljubav u muškoj snazi
Samo sam čovjek koji nema straha
Nemam više straha, nemam više straha...

Jube jel te boli
Reci di ću šta ću
Svaku tvoju ranu otrovaću
Jube jel te boli
Reci di da jubin
Reci jube da te ne izgubin

Jube jel te boli
Reci ja te slušan
Sve mi reci jer si moja duša
Jube jel te stiska
Reci kad zagusti
Tu san za te da ti bol popusti

Jube ko ti viruje ka ja,
Jube i kad ništa ne valja,
Samo reci, baci rič pridame
Ako boli neka priđe na me.

Porekao sam sva obećanja sebi,
Al pored tebe, tko nebi.
Drugačije izgledaju jutra kad sviću,
I sve što nisam, bit ću.

Tako lako je uz tebe graditi put,
Tako se lako naviknut.
Pogledaj u oči ove, od čekanja teške,
Jer vole bez greške.

Pronađi vremena za me'
Stavi mi ruku na rame,
Zapali vatru bez kremena,
Ljudi izgube kad nemaju vremena!

Zar opet slomljeno srce,
Zar opet pogled prazni,
I čučanje u kazni?
Zar opet uništen zanos,
Zar opet na skali, nula,
I dolazi do rasula?!

Zar opet jutro bez svjetla,
Zar opet zamisli samo,
I mi se ne poznamo!?
Zar opet bježim od sebe,
Zar opet izgaram sam,
Ni tebi ne trebam?!

Izludjet ću u nadi.
Tako se praznina gradi.
Prepolovljen sam na pola,
Skinuli me do gola.
I dok istekne pjesak na satu
Zakopat ću se u blatu...

Tuđe bi ruke dirale, al ne znaju
Ostaju ogrebotine po koži
Ko žar kad vatra se naloži.
Tuđe bi ruke dirale, to priznaju
Al teško poslije dodira tvojih
Već stoput ih prebrojih.

Tako sam ti sjetan
I za starca punoljetan
Pa me vrijeme opominje stalno
Na sve vrijedno i banalno
Al sa tobom sve je vrijedno
Samo da si tu, pa svejedno...

Tako sam ti mlak
I može me povrijediti svak
A ja ne dam, nisam Juda
Čekanje je vrijedno čuda
Jer sa tobom sve je vrijedno
Samo da si tu, pa svejedno...

Tuđe bi ruke dirale, al ne znaju
Ostaju ogrebotine po koži
Ko žar kad vatra se naloži.
Tuđe bi ruke dirale, to priznaju
Al teško poslije dodira tvojih
Već stoput ih prebrojih.

Imam ih tu
Kad te nema da me imaju...

Fališ ovoj ruci koja te mazila
Ovoj duši koja te pazila.
Nanizale se uspomene u par dana
Glavna crta si s moga dlana.

Fališ ovim mislima za priču
Svakog dana po tri niču
Sve ih pišem kao pisma čitka
Utapam se,a voda je plitka.

Fališ mi ko sunce danu
Da pređeš na moju stranu
Fališ mi da s tobom griješim
Da tišinu šaptom riješim.

Stalno fališ
Da zapališ
Pa nek gori
Ti se bori!

Isključite kamere
Jer nemate dobre namjere,
Ljubomora i zlo,
Oko vas se skorilo.
A sve pod krinkom raspela,
Tamjana i pepela...

Isključite snimanje
Ljubav nije uzimanje.
Ljubav je davanje čisto
I ne može biti isto.
Vaša istina laž je meni,
Za mene ste bezimeni...