Sewen

Kao stranac si u noći
Mogao bi sammom poći
Ti si za me Frankie boy
Mogao bi biti moj.

Dok se smješna tama hvata
Gledam lice ko s plakata
Jedan mig i scena pada
Ti mi dođeš kao nada.

Ako vjeruješ da čuda žive
Tu su da isprave crte krive
Tu su da u život kapnu boje
Jer boje nam jako dobro stoje.

Imaš osjećaj da sve se sruši
Ostat će nam ovaj mir na duši
Pa te mirno u prah slatki smrvi
Ako vjeruješ u ljubav na pogled prvi.

New York, New York, Split ko Split
Tko se u njem može skrit
Svjetla gore, sja vrućina
A nad nama pomrčina.

Bila mi je mala gira
I niko je nije dira
Vidilo se, reć ne triba
Da će postat prava riba.

Lipa tanka ka srdela
Za par godina me srela
Kažu - leti, uvik biži
U ničijoj nije mirži

A kakav bi ribar bija
Da je nisam ulovija...

Sve je išlo ka po vagi
Puno smo mi bili dragi
Nakon samo jednog lita
Gira mi je stigla kita.

Sve je išlo ka po špagu
Dok me nije dala kvragu
Priča nestala u čas
Izija je morski pas.

Takve su te ribe plave
Uvik mušku dođu glave
Zbog pučine i peraja
Drugi put ću lovit s kraja.

Jer kakav bi ribar bija
Da brod nisam potopija...

Uhvaćen u wc-u na djelu
Svud izgreban po tijelu,
Jedan minut uzajamne strasti
I onda sve može pasti.

Večeras mi voajerske oči gode
I previše alkohola i slatke sode.
Sljepljen od užitka po koži,
Ko kralj sam u svojoj loži.

Otvoren sam za sve mogućnosti,
Pogledom pratim požudu dok gorim.
Ispisujem flomasterom zid budućnosti
Nema bojazni da se umorim.

Večeras želim trajati u tebi
Nabijaj se sammom po drugi put.
Ne tražim puno, samo se jebi,
Ja sam na drogama i krut...

Neke maske nikad neće pasti
Neka obećanja će propasti
Ljudski je padati, ljutski je griješiti
Ljudski je i utješiti.

Neke se zamke postave krivo
Nekad je nebo kristalno sivo
Ljudski je čekati, ljutski je gubiti
Ljudski je i ljubiti.

Kao da je sila pala
Kad je ponoć otkucala
Pa nestade sve
I more izgubi valove.
I ptice postanu šetači
A tebi ko da malo znači
Neće te zabljesnuti zvijezda sjaj
Jer ovo je naš kraj.

Jedem bananu na moru burnom
I čekam brodove da mi zatrube
Bavim se mišlju nesigurnom
Pa lako mogu polomit zube

Prolaze stranci ružnih sandala
Stavljaju kreme, ravnaju bore
Na ovom sebičnom danu Ti fala
Samo da nikad ne bude gore

Ja s guštom volim svit
Moš svašta naučit
Ako neš ne moraš ništa
Al skupi se s igrališta...

Coctail bar i tonic s ginom.
Ne patim ja za visinom.
Topla jutra, cvrčak gudi.
Malo mjesto, puno ljudi.

Fine cure, momci snažni.
Pred nama se prave važni.
Disco večer, ples do zore.
A pred zoru skok u more.

I bas nas briga sto sol nam je na koži.
Ovakav tulum se rijetko gdje jos složi.
Nije nas briga, sto bit će poslije, nakon.
Mislit ću sutra, jer ljeto nam je zakon.

Nigdje ovog raja nema.
Neka fina morska sema.
Sunce baca svoje uže.
Svi se dobri ljudi druže.

Nema izazova u ovom stanju
I sve su želje na škurom pranju
Ostaje samo tek igra riči
Pisma je pjevna, ali ne liči.

Nema izbora, viđeno sve je
Nimalo mesa, tek neko zelje,
Svoj pesimizam puštam do neba
Otamo jedan signal mi treba.

Sve su mi adute izbili od muke
Neki falši imigranti, neke slabe ruke,
Pa se bojim nada će me zgazit
Ni ti nećeš na mene pripazit.

I sve su mi punte pokrali od šale
Kriv sam jer sam dozvolija da me žale.
Straj me da će crvenilo izist ovo lice
I da ovu moju priču pivat će i tice.

Što je za me tjedan dana.
Izaći ću nasminkana.
Izaći ću da svi vide.
Možda mi se drugi svide.

Što su meni mjesec, dva, tri.
Nisam ona koja pati.
Ja sam dama, ja sam žena.
Od rođenja nasmjesena.

Ne dam nikom da mi osmjeh krade.
Za sve sretne žene ima nade.
Ne gledaj me ko ludu u čudu.
Nek sve sretne jos sretnije budu.

Sunce se maklo s pazara
Voće je jestivo - polu
Polako se misečina stvara
Vidija sam je golu.

Ka da je biser kadene
Blišti od svoje čistine
Ona i ne zna za me
O teske li istine.

Zapriča sam se malo
Ovo mi prijatelj nije
I sve je tad nestalo
Popizdija sam di je.

I čeka sam, je, sidija
Da odem sve me koči
Al više nisam vidija
Te lipe kose oči.

Izbliza sve izgleda drugačije.
Moje je i svačije...
Ovo moje tkivo, predajem ga svima.
I sve je dobro, sve stima.

Izbliza sve izgleda originalno.
I sve je stalno.
Ova moja nutrina rasplamsava težnju.
Bilo je dobro, sad osjećam čežnju.

Tako je lako bez snova biti.
Nemas gdje pobjeći.
Nemas nikog da te stiti...
Ni jedna vrata nisu zlatom tkana.
Milion je dobrih.
A samo jedna mana.
Zatvorena su.
Jer snovi su da se sanjaju.

Kompromitiran sam često.
Jer nemam mjesto.
Pozicija je bitna.
Pozicija je neupitna.
Al gdje je?!
I beznadno sve je...

Iskušavam slavu za mrvu sjaja
i ludu glavu iz običaja.
Riskiram sve i baš me briga
Rugat će se ,ma nek se friga.

Moje je znanje ka friška triska
Više je manje, peče i stiska.
U mome svitu, ono je bitno
Smijem se litu i bižim hitno.

Gol golcat šetam do prvih kiša
Znam kome smetam, al kvragu priša
Jednu ću popit, malo se smijat
Pa se i opit, znam da će prijat.

Ponekad se čini, sve je masta.
Pa prekine sutnju ova dusa tasta,
Ja sam jos jedan slomljeni lutak.
Sve imah nekad, nikad svoj kutak.

Ponekad se čini, iluzija i fijasko.
Sve je izopačeno i vanzemaljsko.
Pa trosim snove, nista ne vrijede.
Sreća da slijep sam pa ne vidim sijede.

Ja sam u perfektnom vakumu stasao.
Jednom sam sve svoje nadglasao.
A sada pjevam bez glasa i tona.
Dok s tornja prijete crkvena zvona...

I dobro i loše dilo
Sve šta se potrefilo
Meni je život da
I tako sam živija.

Tija bi lipo upamtit
Da mi se more vratit
Jer živit, a ne bit
Ko to more skrit.

Kad vrag te dalje tira
Triba znat di je mira.

Tamo di na put krećeš
Ništa ponit nećeš
Zna se odma u startu
Da nemoš vratit kartu.

Nije mi ni malo ža
Šta da sam se ljudima
Da odmirih šta proživih
Bilo mi manje krivih.

Šta zima je znala donit
Lita su mogla odnit
Na refule vitar smota
Čas ludost, čas dobrota.

U nikog se nisam dira
I kad sam krive bira...