Sewen

Čekam mjesečinu da me osveti.
Neću nikog više tako voljeti.
Pamtim sve detalje, sve naše sitnice.
A najviše ono skamenjeno lice.

Više nisam onaj što za život mari.
Više nikad neću biti onaj stari.
Pretvaram se opet da mi ništa nije.
Ni ti ne znaš kolika se tuga krije.

Svom se snagom opirem.
Da do tebe ne dopirem.
Da te skroz zaboravim.
Da se bar oporavim.

Ne ide mi, nemam sna.
A kad ponoć otkuca.
Da ja opet budem - ja.
Treba mi čarolija...