Sewen

Čoviče, ne virujem ti ništa!
Samo me nasekiraš, izbaciš iz takta
I praviš se važan sa mrtvom grimasom.
Čoviče, ne virujem ti ništa!
Ka da si popija svu pamet iz lakta,
Opivan si odavno neugodnim glasom...

Čoviče, kako si moga samo krast?
Zbog tvojih se postupaka nisam okrenija vjeri,
Jer i tamo si svoje prste umiša.
Čoviče znaš li uopće šta je čast?
Kad vidiš sličan odraz, samo ga oderi
Samo ga sinjaj, odaberi i nek se stiša.

Čoviče moga si bit zvizda sjajna!
Nekad je lipo izgubit da bi dobija,
Ne valjaju ljudi koji se svima svide.
Čoviče moga si bit zvizda sjajna!
Al čoviče, na kraju si samo probija
I sve tvoje u neku bludnu nepovratnost ide.

Snimija bi film sa samo dobrim likovima,
Al kakva bi to bila radnja, dosadna i prazna!?
Nekad smo bili s manirima, danas s tikovima,
U današnjem svitu dobrota je ka i kazna.

Snimija bi film, kako je lipše bilo prije,
Bez zločestog svita i bez osveta i bez plača.
Al kako postić u filmu to šta niko nije
Kažu mi triba bit kukolja i barem jedna drača.

Snimija bi film... eh ja i moje fix ideje,
Da smo svi dobri, kako to uopće more bit?
Vrime nas ogoli ka i promaja orhideje,
Najbolje mi se ove iluzije odma ostavit

Ne moraš me volit, zapravo, šta me je briga.
Dosta mi je svega, dosta san se friga,
Ne virujen u jubav ni mrvu, ma ni nijansu,
Danas je sve u balunu, sve u transu!

Šta će mi neko, samo iman obvezu sebi,
Da mi je neko prije priča, virova mu nebi,
Da ću postat studeni kamen srid zime...
E kako se sve okrene. Neka svi dime...

Život nas je površnima učinija prelako.
Nemoš bit ni'ko, ma nemoš bit ni sva'ko...
Muči, dobro mi je, s vrimena na vrime 'močin,
A onda utečen, ka oparen skočin...

Od ditinjstva trauma me prati,
Uvik me bilo straj od brice!
On kaže i drugi mi misec svrati
A ja se smrznen kad mu vidin lice.

Danas san star da bi dida bija,
Tresen se ka šiba, iznutra ka da gorin.
I opet san se luđački priznojija,
A ne dan da se vidi dok se borin.

Ma kriv mi je ćaća šta me je tira,
Najlakše je svalit sve na ćaću!
Ma kriv je šta mi je uvik sve sam bira,
A bija san dite i prista bi, šta ću...

Moja bi srića potpuna bila
Razvučen osmjeh, čista idila,
Da sad "neko" ovamo svrati
I kavu sa cukrom i mlikom plati.

A sad da ne ispadnem muktaš bez stila
Moja bi srića potpuna bila,
Dođi sa kavom, ja ću dat lovu,
Pa ćemo u sobu, gori u krovu.

Guc prije svega i guc poslin svega,
Šta ima veze šta sam ti kolega...
Nek ovo bude sad pa ako nam se svidi
Najprije dođi, a onda idi, samo idi...

Sve je po starom, kosa je duža,
Još uvijek nije, niknula ruža.
Ja čekam da se promjeni vrijeme,
Zemlja je tvrda, loše je sjeme...

Sve je po starom, otkad smo pali,
Na zadnjem letu nismo svi stali.
Ja i ne tražim kao ti sreću,
Svi mogu stati, ali ja neću!

Sve je po starom, gore i dolje,
Rovovi dugi i bojno polje.
Oboje nas je ranio metak,
I sve se opet vrati na početak...