Sewen

Ima san sudar sa Nedom Ukraden
Ko će mi virovat u ovu ludost?!
Na ploči ausfahrt za Baden Baden
Zato ću mučat, sačuvat mudrost.

Po cesti inje, bilo ka brašno
A ona negdi s turneje stigla.
Ogreban lim al ništa strašno
Ko će mi virovat da je namigla.

Sve će pokrit jedna kava,
Priča nikad ne promaši
Ova noć kad se prespava
Lako ćemo, mi smo naši.

Svud se isto kruh zamjesi
I blaguje tu za stolom
Budi čovjek gdje god jesi
I sa srećom i sa bolom.

Ima san sudar sa našom Nedom
Poslje smo pili, poslije smo jeli
Tako je bilo, baš ovim redom
Pamtim sve, a više se nikad nismo sreli.

Takve sam energije, da nisu pomogle ni šetnje.
Kad sam pokraj radija, na radiju smetnje.
Kad sam pored ljudi, um pulsira ko lud,
I bježim im, al kao da nemam kud.

I sve oko mene je jedna velika gnjavaža.
Ne znam da li bi pomogla neka masaža.
Al ne želim ni tuđe ruke na svojoj koži,
A energija se samo množi i množi.

Odustajem od vitamima D, povlačim se sjeni
Odustajem od buđenja i blago meni
Osjećam se bolje kad sam u čahuri samoće.
Ja sam sam sebi zabranjeno voće.

Sjećam se dok sam studirao
I gorio sanjajući o nama
Nikad te nisam dirao
Uvijek si stajala sama.

Bezobrazna uglavnom svima
Samo samnom se gledala
Prva kamera sve to snima
Iza krivog ogledala.

I sto je skoro godina prodisalo
Negdje nepovratno kao i sve
Nije se o tebi pisalo,
Bez razloga sjetih te se...

Smijem se prid ogledalom,
Vježbam smij za furešte.
Sve mi se zaredalo...
A sve su ka fešte.

Prova sam ugazit sjenu
Pa da ostane iza mene.
Sve ima svoju cijenu;
Za zaljubljene...

Srce nikad promašilo nije,
Ćuti ono di triba.
Nije mlado da prosije,
Čovik sam, a ne riba.

Srce je tu da me drži
Lupa da više bi (ti) da!
Ako privrti pa me sprži
Barem sam tebe zna.

Diga mi se ka lak s parketa
Pa stoji ka raketa.
Sad se moram i s tim borit
Jer kako ću vrata otvorit?!

Diga mi se ka lopov u krađi
Pa se sad snađi!
Ne virujem, u ovim godinama ludim
Da se tako budim...

Sluša san da moramo naprid gledat,
Al da će se dva jutra zaredat
Ovo je privršilo svaku miru
I šta ako pomislim da san opet u điru
Pa mi se dogodi pad...
Oću ka Konstrakta - a šta ćemo sad?

Diga mi se ka oblak iznad grada
I evo gledam, kiša pada.
Ma nije kiša, to je topli tuš.
Aj molin te muči, aj kuš...

Ovo nije pisma za tebe,
Nego za one koji su našli vrimena da te pljuju.
Otkud im pravo sad kad se branit nemoš
Da o nekoj nebitnoj istini odlučuju...

U povorci tužnoga svita, a njih ima
Došli su i neki sa maskama da urbi et orbi bulazne.
Nisam od kletvi,
Al plivali u bazenu vlastite kazne...

Bija je jedan profesionalno tužni čovik na ovome svitu
I kako čujem, svugdi si prosipa smij...
Neka te se sad drugi boje,
Žaj mi je šta ti je život prid noge prosuja grij...

Sve bi ti da, jer mi je skroz lako,
A neman puno, znaš da je tako,
Pa sad se pari da mogu obećat masu
Ma nisan ja momak na lošem glasu.

Moga san bit sve šta govori svit
A ja san tija samo s tobom bit
I evo me skroz san se naskroz prida
Nemoj me nikad izgubit iz vida.

Spojit ćemo auto na kleme.
Gledat zvizde šta se nebom pale.
Grickat ćemo lisnato bez kreme.
I bit sami usrid tajne vale.

Pobigla mi suza priko lica pa mi misli bižu.
Digod mi je gore nego da sam razbojnik na križu.
Moram provat bit oni koji riskira i kocku baca,
Radi sebe, znam da moram bit faca...

Ne znam oću li opet slomit srce ka da je od cakla,
I strila me strišala, nije pogodila al me takla.
Al moram provat, moram iskušat svoju sriću.
Ja nisam lopov, ja sam samo drža vriću.

Dosta sam čeka i gubija vrime,
A čekanje nije ništa, a ništa nema ni ime.
Ja oću živit, oću disat i smijat se, letit ka tica,
Jer ništa nemam osim ovog lica.

Na njemu se sve vidi,
A ti samnom za početak sidi...

Volim ist i pit i to je gotova stvar
Moja spiza nema ka auto kvar
Ako datum i istekne koji dan
Meni je apetit ogroman

Ne smeta mi meso ni crveno ni bilo
Samo bez kosti, ne volim krilo
Osim ako nije od Emu ili Noja
I janje i majka, samo bez loja.

Od ribe volim tunu najviše, lignju dok diše,
I hoba dok gradele lipi, mol u juhi kipi.
Al to samo petkom, ili kad je post
Uglavnom i riba da nema kost!

Izgubljen ka Bonnie u Francuskoj, al salati,
Pa sad ti račun umisto otmičara plati.
A račun veći od Eiffelovog tornja i duži od Seine,
Ima li itko na svitu da ga plati misto mene.

Danas nisan otiša na more,
Zalipija san se za kauč i ležin
Raspalija san klimu da se ježin...

Mislija san da će kalat, a ovo gore
Razlivan se ka da san tinta
Opet neka nova sunčeva finta.

Dopilota san iz portuna brzinski
Nemoš se snać kad te smanta
I sad ležin ka kanta...

Sinoć je bija tulum vinski...
I riblja spiza, debljam se tako
I nije mi nikako lako...

Mislija sam da je umrit lako,
Jer je život ka i staklo...
I sad kad me se maklo,
Ka da nikad nisam iskusija živit,
Nemam s nekim šta podilit.

Mislija sam da je prelaz lak
Mislija sam bit ću jak
Jer ostavljam briga naramak.
I mislim se da bi lakše podnija
Da me On nije odnija...

Propustit ću toga masu,
A tija sam bit na dobrom glasu
I ostvarit renesansu...
Ostalo je samo ime na ploči
Između svitova zapelo pa koči.

Ko je reka da je smrt spavanje čisto.
Ni nalik; ništa nije isto,
Ne mogu nać svoje misto.
Možda ne znam, a i neću tit...
Nije lako umrit!

Tribaj me, da ti nedostajem
Ka voda suhom pitaru.
Moja karma je lošija,
Diraš u ranu prastaru!

Očajnički tražim vezu...
Tako lako ponos puštam.
Pari mi se da propadam
A bahatim se i svima spuštam.

Svejedno tribaj me za sigurnost,
Ja sam ti polica plaćenog osiguranja.
Povuci me za rukav,
Jer dosta mi je sličnog stanja...