Sewen

4 iljade pisama sam napisa,
4 iljade zapisa i skica.
I ništa nebi izbrisa.
Čovik sam s 4 iljade lica.

4 iljade puta sam se srušija,
4 iljade puta sam se diga.
Najprije se udeblja pa se osušija.
Koja sam ćunka, koja sam knjiga...

4 iljade dana i noći sam proplaka i prosmija,
Istinu sam reka, ritko i vara.
I nije se primilo sve šta sam posija.
A moga sam zgrnit brdo para...

4 iljade svega sam ostavija na papiru.
Bija sam dan i bija sam noć.
I sad nek me ostavu malo na miru...
Al mislim da ću opet doć...

Dođi za Božić kod mene doma,
Savakako nam je dan koma.
Imam sarmu u ledu, poslala stara...
U ovo vrime nikad nemam para!

Crveno vino mi nije na popisu, al ovo liči,
Znam da sam zabrlja, slobodno na mene viči.
Samo sam usamljen i ponižen, al praktičan.
Večeras sam komedijant, al dramatičan...

Nemam puno, al iskrenost me krasi.
Mislim da si prava osoba da ovu večer spasi!
Dođi za Božić kod mene u ladan stan
Ako nemaš neki drugi bolji plan...

Samo smo stariji, samo smo luđi,
Ka mliko u nekoj staroj teći.
A ja kad te vidin, reka bi uđi,
Pa ćemo balat jer nije za leći.

Samo smo ruzinu navukli na se'
Nemoj da nan se ljudi smiju.
Dragulji svaku krunu ukrase!
Neka ih sve naše priče ugriju.

Samo bi tija da dobro nas vata,
Kad put okrača neka se diče!
Na tebi cvit, meni kravata!
I naša dica sva na nas liče!

Nesmanjenom snagom bura sve savija,
Nakon mokrog juga, da sasuši prija.
Neka hladnoće, neka bolesti odnese,
Tamo gdje nisam bio i čije ne znam adrese.

Nevidljiva, a razorna kao svaki tornado,
Nekad zazviždi pa pjeva, ja slušam je rado.
Navikli smo mada nas uvijek iznenadi
Sve što počupa, iznova uredi, iznova posadi

Bura je došla opet u vrijeme kad je bitno.
Očistila lišće, ulice i pomela sve sitno.
Samo se ljude pročistiti nije drzla...
Njih je poštedila, ali ih je smrzla!

Naložija san sve svoje pisme, neka gore,
Ka da ih iko čita, nestat će sve do zore...
Mislija san ih ostavit svitu da me se priko njih site,
Jer sad san običam starac, a u njima san bija dite.

Naložija san lipu vatru ma svejedno me malo grije,
Biće nisu kvalitetna slova, vlažno drvo slabije grije.
Tako i ove moje beside, pola su lažne, pola su grišne,
Prova san sačuvat godine sunca, a sačuva san kišne!

I šta sad, kad je u pepelu sve, ka da nisan ni disa,
Možda san falija jer čovik svašta napravi u momentu bisa.
Al povratka nema, nemoš vratit proliveno mliko,
I neće me više bit i neće me se sićat niko...