Sewen

Ti ko da imaš monopol na sreću
I prvi stigneš gdje ja stići neću.
Sto pokušaja i svi mi se mrve
A tebi uvijek krene iz prve.

Na moje snove ko da ulažeš veto
Ti rušiš sve ono što meni je sveto
Soba je puna prošlosti bez sjena
Znam dobro ova je soba još njena.

U ovom kaosu bojim se snaći,
A evo zime kad dani su kraći
Prognoze loše za nov pokušaj
Ovo je opet čist promašaj.

U ovom kaosu samo se grčim
Više ne hodam, više ne trčim,
I kažem sebi, glupačo znaj
Sama si kriva za promašaj!

Bila si jedna među zlatnim ribicama,
Skončat ćeš ko djevojčica sa šibicama...