Sewen

Negdje u nama, duboki porazi.
Između njih sve lagano prolazi.
Dubok je ponor u kojem stali smo.
Klizavo tlo je po kojem pali smo.

Negdje je eto, previse kisilo.
Preslabe molbe, da bi uslisilo.
Nema tu sunca, znam neće zasjati.
Vratit se nećes i samnom ostati.

Umirem lako bez priče.
Što se to tebe tiče.
I nikad nećes znati.
Da htio sam da se vrati.
Ono nase sve,
Al umrijet mi tek preostaje...