Sewen

Ništa me više ne dira,
Pa što da ona pjesma svira,
Takvih pun je vrč.
Ne znaš ti ni pola,
Ja dnevno dva andola
Pijem za svaki grč.

Sve se to više ne broji
Jer ništa i ne postoji
Ne znaš ti što me drži.
Al zašto bih ti i rekao
Da sam i sinoć čekao
To se na meni ne kuži.

Imam ja krvi poganske,
I sirovosti čobanske,
Smirit će me planinski zrak
Prije nego padne mrak.
Al' s jutrom kad se u gužvu vratim,
S tim srcem zainatim,
Opet ću izgubiti kontrolu
I vratiti se andolu!