Sewen

Duša navikla na hladnu sobu,
Ispod jastuka, ništa neće naći.
Još se nadam nekom novom dobu,
Izigran, za cijeli život kraći...

U mislima prevrćem tu dramu
Kidam želje pisane iz strasti,
Jednom sam te ostavio samu
Sad se tuga mojom srećom časti.

I navikneš se tako da tuga ime ima,
Živi kao sestra među umrlima,
Navikneš se tako bez mira i bez sna
Da moja tuga tvoja je, imenjakinja!