Sewen

Murtila je suva
Oće li opet niknit,
Ne čujen ni ćaću
Oće li na me' viknit?

Propale su skale
Zna san i po dvi vatat
Oće li se ikad
To staro društvo sastat?

Kad zaškuri, kad se smrači
Tuga mi se o srce zakači!
Ka da ništa nismo znali
Pa smo sime prosipali
Izile ga gladne tice
A nas odvele su stranputice.

Crno bile slike
Na novome ekranu
Ja bi gledat tija
Da zauvik ostanu!

Zalit ću murtilu
Da miriše ka prije
Zamislit ću sve da
Prominilo se nije!