Sewen

I opet ćeš proći kraj mene
Bez pozdrava, ni okrenuti se nećeš,
Ja izgubljen u magli;
Kažeš da ovakve svakog dana srećeš.

Možda imali smo nešto
A možda sve sam sebi umislio ja
Život kolo okreće
A tebe voljet ko ja nitko neće moći nikada.

Ja zapisah te u grudima
Kao himnu, kao odu
Proglasiše nas ludima
Pa sad čekam da svi odu..

Ne vidi se staza
Od silnoga mraza.
I svjetlo je puklo
U noć me odvuklo.
Pao mraz na putokaz
Tama zri, ne govori!
K'o da sam od porculana
Slomit ću se znam do kraja dana!