KAD JEDNOM ODEM
Kako sam živija, samo nebo će znat
Ako san skrivija, mira neće mi dat, Svako će dobit šta je zaslužija, Niko nije uteka, ni produžija... Kako sam živija, samo nebo će znat Nije me briga ko će sve zaplakat, Samo me briga da ti ćeš mi sama A minut bez tebe ka tuga godinama... Kako sam živija, samo nebo će znat, Koliko si uzeja, tribaš i dat. Svako će dobti, šta je zaslužija, Tebi sam sebe da, sve ti pružija... Kad jednom odem s ovoga svita najdraža moja, Kad naslonim glavu na ladan kušin od vičnoga sna. Ti me prisvuci, obuci mi veštit gospodskog kroja Neka me vidu da i na kraju smijem se ja. Kad jednom odem s ovoga svita najdraža moja, Misec kad zvizde sebi pozove da svitlost im da, Zadnje šta čujem neka to bude besida tvoja, Gori te čekam da budemo skupa ka goluba dva. |
< | kolovoz, 2013 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | |||
5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |