Sewen

Upali svitlo kad stigneš doma,
Ponoć već tuče, spavaju svi,
Koltrine makni, da tama pukne,
Neka se cesta sva osvitli.

Slučajno proću, ka svako veče,
Da iz daljine, poljubim te,
Onako ka dica, kao školarci,
Skupa smo išli u osmi be.

A tebe nema, jer sve se zna
Sićan se kad si otišla,
Nisi se vratila, Lidija.

Nije mi priša, čekat ću još,
I bit ću miran i bit ću tih.
Toliko toga, imam ti reć,
I sve će stati kroz ovi stih.

A tebe nema, jer sve se zna
Sićan se kad si otišla,
Nisi se vratila, Lidija.