Sewen

Od jedanaeste, prošloga vika,
Od Tvoga prvog ditinjeg krika,
Znali smo bit ćeš, dil svake kale,
One su Tebi, sinove dale.
Matošić, Vukas, Holcer, Beara,
Kalinić, Buljan, škola je stara.
Džoni i Oblak, bili su tići,
Žungul, Broketa i Vujovići.

Studenta četri, došli Baraću,
Te bile tiće, Hajdukom zvat ću!
Koraci prvi, bili su teški,
Brzo je puka, balun Ingleški.
Reka je meštar, oni su lavi,
Ostavu srce, na tvrdoj travi.
Dok puk navija, glas mu se kida,
Uvik uz Njega, naša Torcida.

Za vike vikova, nek' se zna,
Jedan je Hajduk, jedan šampion s Poljuda.
I ovu pismu, koju s dušom pivan ja,
Poklanjam tebi, jer ti si majstor sa mora.
Za vike vikova, nek' se zna,
Jedan je Hajduk, jedan šampion iz Splita.
Želim ti reći, neka znade cili svit,
Jubav si bija, jubav si osta, jubav ćeš bit!

Feštaju danas, svi naši škoji,
Već sto su godin' u biloj boji.
Bila se boja, sa svakom slaže,
Zato od bile, nima mi draže.
Fala ti Splite, moj sveti Duje,
Od jedanaeste, šta Hajduk tu je.
Još svi smo skupa, niko ne fali,
Ajmo Torcida, bengalku pali...