Sewen

Kako je lako priko zaborava prić,
Dignit se i otić,
Jer ne razumi čovik čovika,
U bolesti se je odvika.

Izgradili su judi svit o meka sna,
Tamo je ona otišla.
Žaj mi je kad je sretnem,
Da se ne nametnem.

A osmjeh na njenom licu,
Kad izađe na ulicu,
Govori mi da još traži,
Da je na noćnoj straži!
I da će se nadat u slavi,
Pronaći putokaz pravi....