Sewen

Poklanjam dva metra suza,
Ili minjam, za kućarin cukra.
Jer se ne sićan ko mi je smij ukra.

Moje se suze mogu upotrebit,
Za tugu, za radost, za korita suva,
Meni je prišnija kora od crnog kruva.

Minja bi tilo sito,
Za gladno, al' razborito.

Poklanjam brime laži i snova,
Nekom pjesniku u ranoj fazi,
Još u punoj mladenačkoj snazi.

I sve moje rime, autorska prava,
Pa nek' se kiti, meni je dosta,
Jer mi malo od života osta'.

Minja bi ovi vid,
Jer gledat me je stid!

Moje se vrime lagano troši,
Mriže se moje na suncu kupe.
Šta će mi broši, šta će mi groši,
Mladosti neka ih skupe.

Pridajen sve ka otac dici,
I meni je moj tako da.
Ja opet san dite na cici,
I sve se ponavlja!