Sewen

Iman jubavi i pinku sriće,
U zadnje vrime, jučer mi sviće.
A ko se voli na staro vratit,
Želudac prazan, ni za povratit.

Stegli smo kaiš, strugamo kosti,
Nemaš se više, ni di ubosti.
Ko nam to krade, šta nam to radi,
Umiren glasno, kričin od gladi.

Bolje grob, nego rob.
Bila je to parola stara,
Čini se nema joj zaborava.
Bolje rat, nego pakt.
Triba li opet uzeti pušku,
Triba li kome razbiti njušku?!

Na trpin ova beznadna stanja,
Ne trpin više sva vaša sranja,
Kakve smo vođe to birali falše,
Pa nam bez manistre spremaju šalše.