Sewen

Umra bi, da ti ime ne izustin,
Tija bi, al' ne mogu da te pustin,
I zoven vitar da me tuče,
Oću vratit sve od juče'
Kad te nisan zna,
I kad san mislija,
Da mi srića nije potribna.

Umra bi, da na te' ne pomislin,
Tija bi, a ne mogu, živin s tin,
I zoven kišu da se prospe,
Ka i suze drage Gospe,
Da te ne poznan...
I da živin sam,
I da živit ne triban...

A ne more vitar ni nevere...
I ne more kiša da te spere,
Tribaš mi,
Moja jubavi...
Ti nikad za to nećeš znat.
Ti mene nećeš pripoznat.
Bojin se, kraj mene ćeš proć,
Tajna ce u greb samnon poć.