Sewen

Spuštena su jidra, vesla ispod skala,
Naresla je drača, di si me čekala.
Brnistra ne cvate, ne vonjaju ruže,
Sićanjima stavili smo oko vrata uže.

Ja ponekad dođem, mada nebi smija,
Tamo di sam s tobom, davno sritan bija.
Zaboravim vrime, ka da sve je stalo,
Opet živi ono, naše misto malo.

Proklet je svit, šta sve dalje ide
Pa nam uspomene od mladosti blide.
Ni traga suncu, samo ladne kiše,
I niko ne piše, kartoline više.