Sewen

Nisan ti više bezbrižan i sritan,
Ka da se nika mižerja uvukla u kosti,
Ka nož me riže i oće probosti.
A odavna san posta punolitan,
I dikod popizdin na sve šta se miče,
A triba bi reć, ma šta me se tiče.

I onda se zgužvan ka stara karta,
Provajen sakrit sve zapise koji tište,
Provajen nać neko novo utočište.
I svakoga jutra iznova se starta,
Probivan se kroz kišu bisnih riči,
Al' do noći sve na promašaj liči.

Piturajen dušu u sve poznate kolore,
Tija bi se prilagodit nikoj naivi,
Da me ponesu ti pokušaji krivi.
Najvolin tako sist uz bisno more,
Mislin da će valovi otirat sne,
I ja ću se vratit u nerazmišljanje.