Sewen

Ne zovi me više, mogao bih umrijeti,
A to onda nikad saznati nećeš, do kraja,
Zbog čega su otvorena vrata mojih odaja...
Ne zovi me više, mogao bih se zakleti,
Da ti ime s ovih usana ne poteče nikad,
Hoću li ja moći voljeti nekog ikad?

Nemoj me tražiti, u priči ovoj sreća nije čista,
Ja sam ti zaborav i jedno ime s praznog lista,
Kidam svoj san, svaku noć propadam,
I izgaram, za tobom izgaram...

Ne zovi me više, mogao bih pasti,
Tko će ti onda reći sve što sam ja htio?!
Tko će ti onda reći zašto sam te izgubio?!
Ne zovi me više, ova sjeta će narasti,
Srce mi je slabo od čekanja poslije kiše,
Kako ono tragove tvoje da izbriše?...

Nemoj me traziti, tebe cu jednom naći ja,
Nemoj me traziti i nemoj me se sjetiti nikada,
Kad život mine, daj zadnji pogled u visine,
Evo ti sve, za ruku uzmi me...