Sewen

Rekli su da su te vidjeli,
A nisu mogli...
Prošlo je sedamnaest godina
Od slučajnog susreta dvije srodne duše.
Moje su ruke naborane,
Moje su vlasi otančale od elektrošokova,
Moje su tajne čvršće!

Dugo ne vidjeh ni sunca ni mjeseca,
Dugo ne dodirivah zvijezde,
A večeras mi se čine tako blizu.
Večeras iskorištavam priliku
Da se zahvalim za sve napore
Potčinjenih...
Ja slobodno snivam, napokon.
Ja lebdim nad ponorom,
Ja se vraćam našem proplanku,
Jer ništa ljepšeg do našeg doma,
Ništa mirnije, ništa iskrenije,
Od naše ljubavi nema...
Mi smo sveta obitelj!

Wo bist Du, ich rufe Dich an,
Ich bin noch immer dein fan,
Ich bin noch immer dein man,
Gott schrieb uns dies gebot
Leben oder tot...

Znam da me prate,
Znam da nisu odustali,
Ali ovo je naš ples,
I dok hodamo po oblacima gubimo sjećanje.

Što se desilo djevojci poput tebe?!
Čiji su to krikovi uz cestu prema šumi?!
Isti scenarij, ista sudbina...
Ali ovog puta mi se nedamo,
Mi smo nadjačali sami sebe.
Naš je horizont posut srebrom.
Mi gorimo u vječnosti!

Wo bist Du, ich rufe Dich an,
Ich bin noch imemr dein fan,
Ich bin noch immer dein man.
Gott schrieb uns dies gebot
Leben oder tot...

Podmeću mi tuđe oči da izađem iz labirinta.
Ja sam ih pročitao.
Postadoh imun na njihovo ludilo
I predajem se.
Nek' nas vide zagrljene...
Tvoja osobnost miriše na sreću,
Znam, zadovoljna si.
A ruke su ti hladne kao i moje,
Usne su ti hladne i oči zatvorene, kao i moje,
Dok ljulja se bezvremensko utočište oko nas...
Sve sam ti bliže,
Nestajemo ponovno...

Postali smo popularni,
Mediji nas ne puštaju.
Kraljica i kralj, neokrunjeni.
Sve nalikuje na neispričanu bajku,
Koju će generacije šaputati...
Ne dam im ovu gordu iluziju,
Jači sam, zauvijek...

Endlich frei wie der Wald,
Endlich frei und ...bis bald...