Sewen

Vrime je za molitvu, a kome se pomoliti,
Vrime je za oproštaj, a s kim se oprostiti...

Samo da mi je pronaći mir u duši,
Iza ovih kamenih zidina plača,
Samo da ih neki orkan ne poruši,
I ostane suva zemja i drača.

Vrime je za rastanak, a s kim se rastati,
Vrime je za oproštaj i kome oprostiti...

Samo da mi je pronaći iskru da tinja,
I da me drži za ruku od sriće,
Svi smo mi na svitu, sirotinja,
Sve su to puste priče.

A vrime je, vrime je za neko novo vrime,
Vrime je za neke toplije zime,
Za prolića s više cvića i jeseni bez lišća,
Vrime je za sanjarska lita, dok ima svita.

Vrime je za molitvu, ja cu se pomoliti,
Za tebe, za sebe, za vrime sjetno,
Da napokon postane bar malo sretno,
Vrime je za molitvu, pod nebom cu kleknuti,
I ruke cu podići i zemlju cu ljubiti,
Zaledit cu misli te, da sam blize uz tebe...