29

ponedjeljak

srpanj

2019

Svaki dan....

....je novi početak.
Ok, eto trebalo me opasno opandrčit po ovoj tvrdoj tikvi da progledam ali nadam se da nije kasno.
Da se razumijemo,nisam prestala plakati. Svaka sitnica me rasplače. Trenutno svira Oliver i ja jedva vidim tipkati od suza.
....od kada te znam ja virujen u Anđele
...od kada te znam ja znam da postoje.....

Svaki dan zahvalim na novoj prilici i pomolim se da mi da snagu da izdržim sve borbe koje vodim sama sa sobom. Neki dani proteknu lako,neki malo teže. Ali za sada vodim i nisam izgubila niti jednu bitku.

Snaga koju crpim izvire iz čovjeka koji je ,na sebi svojstven način,učinio čuda da bi bili skupa . I za to je trebalo vremena da shvatim ali.....s obzirom da sam plavuša dobro je da sam uopće išta skužila ;)


Jedan poljski cvijet u kosi vrijedi više nego tisuću kupljenih ruža.

A njegov pogled i osmijeh čini od mene najsretnije biće.

Toliko mi malo treba a toliko sam sama sebi teška. Toliko je straha u meni a znam da razloga nemam. Dan po dan živim svoj san sanjajući. Jer se On trudi da mi snovi postanu java.


<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.