samo tako...

.....dan,dan,dan za ne poželjeti najvećem neprijatelju.
Ajmo od ranog jutra....Maleni putuje,sprema se. Ja sve posložim i čekam da mi čestita. Niš!!!! Ok,ode on bez rođendanske čestitke. Mislim si WTF.....Zakaj? Kaj se desilo???? Pošaljem mu poruku...siroče,mam zove,ispričava se. Skroz zaboravio,sav je u poslu. Štaš sad....razumijem ja njega. A i volim za poludit tak da mu je sve oprošteno.
Spremam se za pregled u Petrovu i naiđem na čestitku od najmlađe. Ispričava se što je "švorc" ali me zato voli da je to neopisivo. Moje malo čudo!!!
Petrova..... čekanje četiri sata. Dobro,koja minuta sim-tam ne bumo cijepidlačili sad. Sva sreća da sam naručena inače tko zna šta bi bilo.
Čekajući saznam da mi nisu produžili ugovor i da sam na burzi. Ok je i to.... očekivano.
Pregled.....prva pomisao kad sam vidjela doktora je da je striper u slobodno vrijeme. Druga pomisao....nek je i Njoj sretan rođendan. Onda sam prestala misliti.....rekao mi je da moram na operaciju.
Izašla sam van,krenula drugom doktoru,na drugi kraj,po nesnosnoj vrućini i samo željela da je Maleni tu,da se naslonim na to rame i da me smiri.
Zvao me tata,pričam mu i skužim da ga lovi panika. Smirujući ga smirim i sebe. Sve do navečer. Stala sam pod tuš i dušu isplakala. Samo da me djetešce ne čuje.
U osnovi,ništa nije tako strašno. Ali se sve događa odjednom,na hrpi i u ne baš pravom trenutku. I ne poznam sebe ovak uplašenu.
Ne znam,možda je tome kriva temperatura koja već četvrti dan ne popušta,kašalj koji mi para pluća i grlobolja od koje jedva gutam. Iscrpljena sam do maximuma. A ljeto je moje najdraže doba. Pikulica i ja smo znale stalno šetati po centru i uživati u raznim događanjima. I bazenima.
Ove godine.....pffff....trenutno depra žešća :(