samo tako...

....je moguća. Slomljeno srce se može izlječiti potpuno. Ali slomljena duša ostaje slomljena.
Taj dio u našim grudima čini se snažan za izdržati sve udarce koje život nosi. Onog trena kada se slomi, rani, kada nema snage gledati svijet sa širokim osmijehom tada više nema povratka.
Sa slomljenom dušom se ne živi. Sa njom se preživljava. Dan po dan, uzdah-izdah....onako automatski. A svaki boli, boli, boli....

....moj biser na blogu.
No, dobro....dobro, kaj sad. Malo sam se uljenila. Nije da me nema ali ni da me ima. Zato sam fejsoaktivna
Neću o konvenciji jel mi niš jasno nije, neću o nesretnim ljubavima jer su me zaobišle, neću politiku u moju butigu jer mi odmah čir proradi. E pa sad, tipkajući ovo mislim si kaj pametnog da napišem.
Ovak.... Imam planove. Sorry... Maleni i ja imamo planove(još uvijek sam sva u jednini). Uglavnom, krenem ja riješavati to. Jedan papirić 60kn,drugi,90,treći 100. Ok jedan samo 20. Čisto da ublažim situaciju. Skupim sve pa se razbolim. Krenem ponovo pa mi kažu sve ispočetka. Lagani slomček živčeka. Ok... Ok.... Diši dubokooooooo
Dišuči tako ko nosorog(baš mi žal onog muškića) krenem ja a kad tamo..... Podignuo sistem, zakon kineski zid. E sad bi ga ja s ovih 148cm trebala preskočit?!?!?!
Slomček je prerastao u slomčinu živaca. Roknula sam dva normabela (nije moja navika), otišla kući, uvalila se u kadu i dooooobrrrro isplakala.
Onda je Pikulica došla iz škole, zakurila. Cijelu noć sam ju grlila, ne otišla na posao. Kolega bijesni. Bit će problema ali....
Jutros popijem s Malenim kavu, otpremim ga na posao i pomislim... Imamo planove, redaju se problemi? Pa šta?! Iza svakog problema dolazi riješenje. I doći će. Ne odustajem.
Vjerovatno na teži način ali zato je draže i slađe. Zato volim svaku sekundu ovog života.
Neka su nam dječica živa i zdrava i mi uz njih. Problemi.... Svi su riješivi!!!
A sada.... Odoh popiti kavu do kraja, pojesti topli sendvić i ugurati se uz ovo svoje malo biće koje je bolesno. Da prije ozdravi jer mama mazi.
Kissy-kissy!!!!