possov kutak
utorak, 20.11.2018.
LUKA NEMIRA
Pod okriljem noći
Lagana koraka,
Bez htijenja
Uputit ću se,
Džepova šupljih.
Kroz maglovite avenije
Svoje zbiljnosti,
Pojurit ću perivojem čežnje
Puna mirisa opojna nadanja.
Skrivajući se
Od sjena zebnje,
Što iz prikrajka nečujno
Pod ruku čvrstinom prime.
Punih nespokoja
Što poput lavine,
Padinom duše tutnji.
Uputit ću se noćas
Stazama čudnim.
I opet iznova
Spotaknut ću se,
O kamen mojih sjećanja
Poput pletena konopa,
Što me gropom veže
Uz luku mog nemira.
Sve je to zbog ove kiše
Što napolju tišinom sipi.
A ja nepomičan stojim
Džepova šupljih.
Dok zbiljom tonem
Nestajem
U lokvi
Novembarske kiše
Dean Poss
