umor me ruši
revolucija pada
život uzmoren.
Jučer sam se dvoumio između dva posta, isto kao s curama u mlađim danima, predugo i onda je blog proškvikao, ostao bez i jednog. Haiku je bio vezan uz druge fotke, uz opatijske fotke sam imao neku uobičajeno sitnu, do ujutro zaboravljenu, životnu filozofiju. Drugaričin komp je out, što veže mnoga sranja sa sobom, što Mekon veli, bar je probava dobra, pokušao sam reaktivirati stari tablet, ima problem autentifikacije, imamo ga svi pa ipak funkcioniramo. Koliko se sjećam, kod tih androida prvo eliminiram lozinku pri ulasku, ovaj sad uporno traži, znači kako stvari stoje, nema šanse ikad ga aktivirati, Heiddeger se s pravom bojao, ne možeš ti tehniku iskontrolirati. Pročitah negdje "Moguć novi snijeg"...
|