subota, 16.04.2016.

Ode vikend u otok



Eto, tako to ide, toliko o sigurnosti u životu, drugarica danas na putu i dva dana u Budimpešti s učenicima i iznenadnom temperaturom, meni isto tako samo buknuo zub, koliko se sjećam, prije par godina sam s tim privatnikom dogovorio da vadi sve potencijalno bolne korijene, al eto. U trenu ti život opet postane ono što objektivno je, dakle sranje. Iskoristio sam jučer drugaričin odlazak Koreancu u Opatiju za pitanje, jel on može što za to oteknuće napraviti, on me odmah posjeo i izbo iglama s tim da moram pustiti Jina i opustiti se. Jin je zalegao i sve je bilo u redu dok nije ustala upravo izmasirana žena u separeu i zastori se počeli micati. Jin je skočio, skočio sam i ja sa svim iglama da ga zaustavim tako da sad na oteklini imam i plavicu. Jutros sam ipak kod privatnika uzeo recept za antibiotik, ne može mi ni pogledati jer ovaj vikend valjda radi s zaraznim Talijanima, kaže ako bude baš frka, mogu doći, malo će potrajati dok mi raskuži ležalicu al jbga. Prekjučer dok sam još bio normalan sreo i našeg Miška i Foksi, sprema se za sutrašnji polumaraton, nada se da ću ga ufotkati kao lani, no sad više ništa nije sigurno, a noć je puna neizvjesnosti.
21:22 | Komentari (7) | Print | ^ |

<< Arhiva >>

11. 08.