predrasude

File i Ćela razgovaraju, jedan za drugim, ne upadaju u riječ, a manje je bitno koji je koji..


-Oš s menom na parti , ja san se registrira?

-Samo ne želin da o meni pričaju po selu da san i ja jedan od njih šta se guzu a nisu registrirani. Ja nikad nisam bija u kazalištu ka neki metroseksualci šta neće priznat, a vidili su me sa jednin poslin za kojega ja nisan ni zna da je metroseksualac.

-Ne brini. Mene su odveli u osnovnoj nasilu jednom, u to kazalište.

-E, mene nisu! Kaki ti je to parti?

-Iskrica parti! Puno cura tamo ima...

-Ne ide mi se večeras, nisan misec dana plahnija...

-Ubit ću se. Aj dobro, oćemo ić u kino onda?

-Aaaaaaaaaa, makni se pederčino, štaćemo u kinu?

-Pa gledat film.

-A zašto u kino?

-Bolji su efekti na velikom ekranu.

-Kakvi film?

-Ratni!

-Volin samo ratne. Kako se zove?

-Ivo Đima!

-Zna san, zna san, majkumu! Ratni film - je li?

-Pa je, domoljubni, I v o - Đ i m a! Ivo je naš čovik, a Đim je vjerovatno crnac, bolje da je Ivo onda glavni, jel tako?

-Nije. Peder je peder, bez obzira ko je glavni peder.

-Vidiš, ja san se na Iskrici registrira i ka biseksulac itd.., dobro je svugdi bit registriran za svaki slučaj. Steka san takvi dojam nakon šta san pogleda domaći ratni film iz ranih devedesetih, a ponavljan, to nema nikakve veze sa mojim orijentacijama...