morska iz dubina
nedjelja, 20.04.2025.
Moj prvi Uskrs
Iz kužine se tukalo spustit 3 skaline u podpod. Tako su zvali konobu. U kojoj je teta držala kamenice s maslnovin ujem, bačve s vinon i damižone s rakojin. Po drvenin policama bile su staklenke s ukiseljenon kapulicon, skalonjon i kaparima, a bilo je i marmelade o sliva. Te san naj volila. O gredu su visili koluti suhih smokava, tvrdega okrugleg kolača za potočat ga u bilu kavu ili čaj i suhega grozja, koje bi teta stila u tisto kad bi činila fritule. U jednemu kantunu je bi drveni maštil s daskon, na koju je teta prala robu sa saplunon kojeg je sama činila. Ni mi baš vonja lipo. U drugi kantun je bila gustirna i lateni sić s konopon. Tu se pula voda za sve. Za jist, pit, prat, živit. Dvi petrolejke su visile na dva suprotna kamena mira pa bi ih o noć užegli da se nad škvorcanin kajinon svi umijemo i da ja operen zube. Rojaci bi se okupili oko mene i gledali kako da san čudo. Govorili su, jaaa, viš je, gre joj pina iz justi. Četkica i pasta su do njih došli puno kašnje. Ali je zato zubar doša prin do mene.
U podpodu je sve vonjalo na tufinu. Po kamenin mirima se cidila voda od vlage i ni mi tu bilo drago bit. Zato je u kuhinji uvik gorila vatra. I liti i zimi jerbo ni bilo struje i puno san volila držat otvorena vrata od špakera i prčkat po žaru. Teta bi me pomazila po glavi i rekla, danu to zatvori, užećeš kuću. Ja bi vratašca zatvorila ali i dalje gledala u plamene jezike i žar koji me opčinjava.
S obližnjeg kampanela je odzvanja poznati zvuk zvona. Podne.
Teta je iz pečnice zvadila kokoš i škrovadu punu zlatnih kumpira. Na stolu je bila lipa, izvezena tavaja i još ponad svega, najlipša sirnica ikad, s velikin bokunima cukra i zabodenin jajon u sredini.
Ala, hote, rekla je moja voljena teta Maro. Danas je Uskrs. Vaja da mi svi budete dobri. Popodne gremo u crikvu.
To je prvi Uskrs kojeg se sićan iz svog najranijeg ditinjstva. Nepune četiri godine.
Svi oni posli, komercijalni, koji su dolazili desetljećima kašnje, nisu bili ovome ni do kolina.
Eto, koliko je važno dičinje srce filovat jubavju od najranije dobi. Mozak možda i zaboravi, al srce ne.
Sretan vam Uskrs svima!
