Mehagina kći https://blog.dnevnik.hr/mehaginakci

petak, 28.05.2021.

...

„Ako dozvoliš da te pripitome, može se dogoditi i da zaplačeš." Mali princ

28.05.2021. u 14:39 • 18 Komentara • Print • # • ^

subota, 22.05.2021.

Pripreme za ljeto

Blogoljupci zdravo zdravo, ja sam najbrža blogerica na svijetu. :-)

Sjećate se Eustahija Brzića? Ovo mu je bila omiljena rečenica na početku crtića, zapravo on je bio najbrža zmija na svijetu. Onda da bi dokazao da je najbrzi, ode do Antarktika i donese grudvu snijega(a živio je u pustinji Teksasa ako se ne varam?) i to sve za 3 sekunde. Najbolji mi je onaj crtić kad on traži ovcu, a ne zna baš tačno kako ona izgleda, pa naleti na mrava i kaže mu „Ovcoooo u tor“, a mrav ga pogleda i kaže „Nisam ja ovca, ovce su mnogo veće od mene, ja sam mrav“. Onda on uzme enciklopediju da vidi sliku ovce ponovo i shvati da ovca ima runo i u tom trenutku prođe stonoga, bucmasta i dlakava i Eustahije povikne „AAA evo je, to se zove sreća!“.

I tako....

Danas je dan onako šućmurast što bi rekli mi u Bosni. To znači da je šareno vrijeme. Hoće kiša, neće kiša. Nešto se premišlja. Ostala sam kući i malko sam poradila kuhinju. Bacila sam sve začine kojima je rok istekao, oprala i sredila svo suđe. Lijepo sam sve posložila.

Prošetala sam do „Intersporta“ i kupila mali ruksak da imam „za nako“, što bi rekli. McKinliey je dobar brend od planinarske opreme, nije skup, al' dobar je za ovih naših uslova. Prošle godine kupila sam i njihov šator i dobar je. Ljeto se približava, valja ić na planine, valja ić na more. Šator pod ruku i begaj. Saće to, pocetkom sedmog mjeseca. Mada ja mirišem ljeto već sad u zraku.

Bez obzira na šućmurasto vrijeme, sunce kad se probije kroz oblake dobro ugrije. Danas ga je bilo vrlo malo, ali zato po prognozama vidim da će ga sutra biti mnogo više.

Još samo da prijavim da su mi i ljute papričice počele rasti. Ima da budem ljuta ko ris. Ima da bljujem vatru. Kad odem od kuće ostaviću ih vani, pa šta im bude.

Toliko od mene. Baj baj!!!






22.05.2021. u 16:31 • 18 Komentara • Print • # • ^

ponedjeljak, 17.05.2021.

Nin

Pričao mi ribar. U tom Ninu. Ja mu prišla da slikam sardine što je upecao.

A jesan se ja bia zajubija u jednu Bosanku. Sićam se dobro, znaš to je bia davno, ka san bija mlad. Ona doša ovdi u Nin, lipa, mlada, visoka, zgodna,taku kosu ko u te imala...i ja se zajubim u nju. Ja sam nju posli tri dana pita da se uda za me, a ona mi rekne ne more ona ostavit svoje Sarajevo! A ona doša iz Sarajeva sa fićom. Ona i njena prijatelica. Ode ti ona ća i mi se dopisivali. Šalje ona meni pismo da ja dodjem tam u Sarajevo, kaže zajubicu se i u taj grad. Odem ti ja tam u to Sarajevo , aj mislia sam možda i bude tako , nikad ne znaš ća te privuče. Doša ja tamo, a ko da san s Marsa pao, sve brda okolo, nešto mi ništa nije kako triba.A pitan ja nju a di ću pecat. Kaže ona meni eto ti Miljacka. A Gospe ti koja Miljacka, pa to nije ni p od potoka, ne mogu virovat da u Sarjevu nemam di da pecam. Otišo sam ja negdi tu blizu da pecam, al nije to to, nije to more, to je rijeka, a to su dva svita različita. Nemerem ja bez svoje mreže i udice , a bez mora nikako. Ja sam to njoj i reka. A onda san vidia da se i ona ko u mene zajubija, al dzaba sve, ja bez svog mora nisan moga. A ti reče da si iz Posavine, je li....a ja san negdi čita il san čua ne sićam se sad, da je tu bilo more. Davno nekad. Ne znan kako ti, al' ja bez mora ne mogu. Ostavia sam Sarajku, nako lipu, još me i zavolila i sićam se plakala je, al ja sam više volia svoje more, a ona nije htjela amo. Nije mogla ostavit mater svoju, a ja nisam moga ostavit more...i eto ja nju nikad nisan zaboravia. I neću nikad...

Nin, ljeta gospodnjeg 2012.










17.05.2021. u 19:32 • 21 Komentara • Print • # • ^

utorak, 11.05.2021.

Dvi, tri riči...

Hvala vam što pitate gdje sam, ali ja baš i nemam toliko vremena za blog. Tu i tamo nađe se, ali češće se nešto okrenem Mr.Beanu, Simpsonovima ili nečem što me baš nasmije. Potrebno mi je. Željna sam humora, željna sam da mene neko nasmijava i tako to. Iskreno divim se ljudima koji imaju prirodan smisao za humor. Puna mi je kapa uštogljenosti i ozbiljnosti. Puna mi je kapa kompleksaša i glumaca koji se predstavljaju da su ono što nisu. Ponekad se pitam šta bi i kako bi ovi sa fejsbuka preživjeli dan/vikend, da ne pričam mjesec, da nema onih lajkova? Tačno vidiš ko potroši i zadnji atom snage da zaradi jedan lajk, pa će među frendovima imat i najveće hoštaplere samo nek lajkaju. Jer, ako imaš mnogo frendova, postoji šansa da imaš lajkova trocifrenog broja, a to opet vodi mogućnošću da ti se ego podigne, što dalje govori o „tvojim vrijednostima“, to jest površnostima. Kad bi se ti isti šminkeri takmičili u pisanju priče, nekog kviza, eto bilo čega što zahtjeva naprezanje moždanih vijuga, kako bi se onda pokazali? Da izvinete, guzove, sise i tako to svako i svaka može pokazat, kao i muški mišiće, ali brale moj za mozak se ne može baš svako pohvalit. Ne kažem da sam najpametnija, ali me nije vala ni strah otić na test inteligencije.

Eh sad će ispast da o sebi imam visoko mišljenje. Al briga me. Samo da znate osim što se znam slikat, ja bar napišem koju. Pa i ovaj blog koji pišem ima na neki način svoju svrhu. Dajem vam lokacije koje su itekako lijepe i zanimljive, kako biste vi jednog dana mogli tamo otići. Ako želite. Jednog dana neko će pročitati sve ovo i krenuće „Mehaginim stazama revolucije“. A i ne mora. Pišem radi sebe, za svoju dušu, ne da mi se neko divi, već nek stoji, nek se nađe, da čitam onda kad budem usamljena. Tako ću evocirat uspomene. Zato putujem, zato planinarim. Istina fotkam se i ja tu i tamo, ali mi to nije prioritet.

Postoje ljudi koji putuju da bi im se drugi divili. Postoje oni koji planinare radi tuđeg divljenja. Sve što radiš zarad tuđeg mišljenja, to nisi ti. Priroda postoji da joj se diviš, a ne da se ona divi tebi. Priroda postoji da se stopiš sa njom, da postaneš pravi gorštak, a to znači nema ničeg vještačkog na tebi, ne pravi frizuru na vrhu, ne stavljaj šminku na lice, ne protivi se ko Don Kihot vjetrenjačama, već se stopi sa prirodom i budi dio nje, budi ono što jesi, pokaži svoje prave oči, skini vještačke trepavice i budi priroda.

E ne znam dal sam vam rekla da sam počela uzgajati biljke. Nikle su mi iz sjemena. Kako je super kad stvoriš novi život. Vidićemo dokle će. Sad bi moj stari rek'o „Nemaš ti pojma“, a ja bi tugaljivo i samosažljivo gledala u one biljke, a one tako u mene. Nešto sam pretjerala, pregusto sam posijala pa se jadne guraju u onoj saksiji. Vrište za mjesto. Samo što ne kažu „Ima izać!!!!“. A nikad ništa nisam znala radit rukama za svog starog. Valjda me to i naučilo da se nikad u životu nisam laktala, niti vukla druge za rukav, jer nikad ništa nisam znala rukom hahaha. Ali da je živ , bio bi ponosan što sam osvajala mnoge nagrade u pisanju. Doduše bio bi oštar kritičar, pa bi se možda i svađali. Hah, kako je to neobično. Dođeš u godine svog starog kojeg pamtiš otprilike kad je imao nešto više godina od tebe i razmišljao na svoj način. Sad smo gotovo pa generacija,pa gotovo razmišljamo slično. A ja sam evoluirala za to vrijeme, izmjenila se, odrasla, postala druga ja, možda i treća ja i za neke stvari shvatila da je bio upravu. Ili možda bi ja njemu sad govorila „Nemaš ti pojma“, a onda bi bio rat. Reći nekom ko zna svaku gljivu u šumi, svaki insekt na koji naletiš, da nema pojma, to bi bila drama.

Doduše, biću iskrena. Puno toga i ne znam. Zato što nisam htjela da znam. I ne moram. I ne treba mi. Ali brate, ne bih mogla se druzit ni sa praznoglavima koji ama baš ništa ne znaju, osim pozirat.

11.05.2021. u 18:38 • 18 Komentara • Print • # • ^

subota, 08.05.2021.

Još jedna tvrđava...

Nema me, kao u pjesmi Kemala Monteno, ali evo našla sam vremena da se javim. Na poslu mi je popriličan haos u smislu piskaranja i administracije, a privatno ovako isto. Nešto se nisam osjećala ok i odem tako do ljekara, kad tamo visok pritisak. Napiše on meni neke tablete a meni još gore. Srce ok, krvna slika ok, ali holesterol visok 7,7-masnoća u krvi prešla sve granice. I tako mjesec dana ja ti pijem one tablete i opet odem neki dan do ljekara i on mi propiše nove tablete, malko jače, jer pritisak nije htio da sidje, dopadalo mu se da bude iznad prosjeka. Inače sve mi je iznad prosjeka što ne bi bio i pritisak, ...i noge mi smrde iznad prosjeka kd se vratim sa planine....i slatko jedem iznad prosjeka.....ali sad ide STOP. Al' stvarno! Iskušenja su čudo. Sve što im se više odupireš ona postaju jača. Da mi je naći osobu na planeti Zemlji koja je toliko jaka da ni jednom iskušenju u životu nije odolila. Za mene je najveće iskušenje kolač i čokolada. Uskratiš li me, uskratio si moju sreću. Ali avaj, ljekar me je utješio riječima da sa prehranom neću puno postići, jer nisam debela, poenta je u genetici i ovo mi je nasljedno od starog.

Da ne tušim više. Tušila sam ovim neke svoje bliske prijatelje pa se ućutali. Isti ti su znali mene tušit svojim porodičnim problemima godinama, a kad im iznesem svoj zdrav.problem onda se povlače, jer „nemaju živce“ da pričaju o tome. To ih nervira, a mene njihovo višegodišnje plakanje na ramenu nije nerviralo i svi njihovi crnjaci dugogodišnji, žalopojke i tuge i plakanje i ovo i ono. Ne! Ja sam tu da rzumijem sve. Kad tražim da mene takvi razumiju dobijem nogu. Hihihihi srećom pa ih je malo i bez problema mogu da prihvatim što su takvi, samo neću ni ja više da slušam njihove žalopojke. Ne zato što im vraćam istom mjerom, već zato što ni ja neću da budem nečiji kontejner.

Eh, narode moj blogerski evo vam jedna lijepa tvrdjava koja se nalazi 6 km od grada Srebrenika. Izgleda kao uklesana u stijene. I ponosna i lijepa istovremeno. Nekad joj se nije moglo prići ali sad „serbez“-što bi rekli Bosanci , a u prijevodu „bez brige iliti vrlo lako“. Tvrdjava se pominje još od Stjepana II Kotromanjića iz 1333. godine. Interesantno mi je da je ovu tvrdjavu osvajao i Matija Korvin (a već sam vam pisala o njegovom gradu Višegradu nedaleko od Budimpešte gdje sam bila prije godinupo). Na internetu ima dosta napisanog o ovoj tvrdjavi. Nema čija nije bila.

Eto toliko od mene. Jest da sam više pisala žalopojku, nego putopis, ali nema veze. Navikli ste na moje šaranje.











08.05.2021. u 10:21 • 45 Komentara • Print • # • ^

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.