Blogoljupci zdravo zdravo, ja sam najbrža blogerica na svijetu. :-)
Sjećate se Eustahija Brzića? Ovo mu je bila omiljena rečenica na početku crtića, zapravo on je bio najbrža zmija na svijetu. Onda da bi dokazao da je najbrzi, ode do Antarktika i donese grudvu snijega(a živio je u pustinji Teksasa ako se ne varam?) i to sve za 3 sekunde. Najbolji mi je onaj crtić kad on traži ovcu, a ne zna baš tačno kako ona izgleda, pa naleti na mrava i kaže mu „Ovcoooo u tor“, a mrav ga pogleda i kaže „Nisam ja ovca, ovce su mnogo veće od mene, ja sam mrav“. Onda on uzme enciklopediju da vidi sliku ovce ponovo i shvati da ovca ima runo i u tom trenutku prođe stonoga, bucmasta i dlakava i Eustahije povikne „AAA evo je, to se zove sreća!“.
I tako....
Danas je dan onako šućmurast što bi rekli mi u Bosni. To znači da je šareno vrijeme. Hoće kiša, neće kiša. Nešto se premišlja. Ostala sam kući i malko sam poradila kuhinju. Bacila sam sve začine kojima je rok istekao, oprala i sredila svo suđe. Lijepo sam sve posložila.
Prošetala sam do „Intersporta“ i kupila mali ruksak da imam „za nako“, što bi rekli. McKinliey je dobar brend od planinarske opreme, nije skup, al' dobar je za ovih naših uslova. Prošle godine kupila sam i njihov šator i dobar je. Ljeto se približava, valja ić na planine, valja ić na more. Šator pod ruku i begaj. Saće to, pocetkom sedmog mjeseca. Mada ja mirišem ljeto već sad u zraku.
Bez obzira na šućmurasto vrijeme, sunce kad se probije kroz oblake dobro ugrije. Danas ga je bilo vrlo malo, ali zato po prognozama vidim da će ga sutra biti mnogo više.
Još samo da prijavim da su mi i ljute papričice počele rasti. Ima da budem ljuta ko ris. Ima da bljujem vatru. Kad odem od kuće ostaviću ih vani, pa šta im bude.
Toliko od mene. Baj baj!!!