mehaginakci

utorak, 06.07.2021.

Ljubljena Ljubljana

Sjećate se one dječije igre na slovo na slovo ...LJ? Uvijek mi je ovo slovo bilo problem. Prvo i prvo, svi smo u rubruku GRAD, pisali Ljubljana, u rubruku planina niko nista nije pisao. U rubriku životinja isto ništa, u rubriku biljka pisali smo-ljiljan. U rubriku ime pisali smo Ljiljana. Čak je bila i rubrika planeta sa LJ, pa su neki izmišljali tvrdeći da ta planeta postoji! „Ali stvarno postoji-pitaj učiteljicu!“. Dok ti dođeš do učiteljice, zaboraviš čak i kako se ti zoveš, a kamoli planeta. Kako bi vi dali planeti ime sa LJ? Ljeptun, Ljemlja? Ljuran? Ljaturn? „O lole loe hajde da mijenjamo planetu....“, ustvari imena planeta, e to je super igra, kad ti zapne na igrici „selo i grad“ i ne znaš planetu na slovo, na slovo LJ, samo promjeniš. To je lako.

Znači da obnovimo gradivo? Ime grada sa LJ- pa Ljubljaaaaanaaaaa! Ljubljena Ljubljana iz koje sam se upravo vratila, sva u baroknom i gotičkom stilu, elegantna, zanimljiva, ima onaj evropski šmek i sviđa mi se. Sviđa mi se što je malena, sve što turista treba da vidi je na jednom mjestu. U ovaj grad išla sam sama. Nije komplikovano snaći se u njemu.

Zašto Ljubljana?Mala digresija- da se vratim na početak korone i tih uvođenja PCR testova na granicama. Kad su to uveli na mnogim granicama, svaki od Bosanaca (a Bosanac je vazda nezadovoljan što god da se desi) bi razrogačio oči i rekao „TEST!“. Eh, nakon par mjeseci to je postalo normalno kao da je to činio cio život, te je svako vadio te PCR testove, naravno ko je htio preći granicu.Kad se pročulo da je Slovenija ukinula traženje PCR testova našim državljanima prije par dana, svako od Bosanaca je opet isto reagovao:razrogačio bi oči i rekao „NE TEBA TEST!?“, kao da je to nemoguća misija! Doduše sve je ovo kao u nekom SF filmu.

Sloveniji hvala (kao prvo) na ukidanju covid mjera, hvala na gostoprimstvu, na pomoći, na ljubaznosti, na kulturnim ljudima, na diiiiiivno provedenom vremenu. Ljubljana me je zaista očarala. Prvo što sam uradila u Ljubljani jeste to da sam se popela na dvorac. Gore sam srela jednog Amerikanca (mrsko ljudima da se penju). Imao je dugu kosu i majicu sa natpisom „Metalica“. Došao je prije par dana kod prijatelja u Sloveniju i eto malo šeta da vidi Ljubljanu. Zamolila sam ga da me fotka, al' da se vidi zastava, nek se zna! Indijanci imaju svoj nepisani zakon. Oni kažu da sve na svijetu treba poštovati. Sve je sveto. U svaku zemlju u koju odem poštujem njene običaje, pravila i sve što treba. Poštujem nihova obilježja, a zastave su najveća obilježja jedne zemlje. „U Rimu budi Rimljanin!“. Od indijanaca trebamo svi da učimo. Trebamo poštovati običaje i kuće drugih da bismo bili tolerantniji i da bismo lakše prihvatali stvari onakve kakve nisu uvijek po našim ukusima i pravilima. Zbog nas samih. Sve je sveto i ništa i nikoga ne treba ismijavati zato što ne misli isto kao ti ili ja.

Dame i gospodo, Ljubljana iz moje perspektive...