AnaM

Pomaknite noćas sat unazad
Mislite o tome unapred...

Vreme rođenja…
Ovo je samo za zabavu.
Nemojte previše verovati, ali i ne odbacujte verovanje staro preko 3000godina.


Od ponoći do dva ujutru - U ovom vremenskom periodu rađaju se znatiželjne osobe koje teže sigurnosti u životu. Malo su zatvoreniji prema okolini, opuštaju se samo u društvu ljudi koje dugo i dobro poznaju. Porodica im je veoma važna u životu.

Od dva do četiri - Rođeni u ovom vremenskom periodu su najčešće vrlo sjajni s rečima, pa su dobri pisci ili govornici, ali su i dobri prijatelji. Veoma su inteligentni, avanturistički tipovi koji obožavaju putovanja.

Od četiri do šest - U ranim jutarnjim časovima se rađaju hrabre i tvrdoglave osobe, koje su rođene da budu vođe. Nema te prepreke pred kojom se oni predaju. Uvek su spremni da pomognu drugima i dobri su u štednji novca.

Od šest do osam - U ovom vremenskom periodu se rađaju kreativni ljudi kojima je cilj da budu uspešni i primećeni od strane drugih. To što ih preterano zanima tuđe mišljenje im ponekad pravi problem u životu, a vrlina im je što su veoma snalažljivi.

Od osam do deset - Ukoliko ste rođeni između osam i deset sati ujutru, veoma ste šarmantni i ne volite da budete sami. S druge strane, dosta brinete o unutrašnjem miru, a mišljenje drugih vas ne interesuje preterano. Volite da pomažete drugima i večiti ste optimista.

Od deset do podneva - Kod vas je ambicioznost veoma izražena, puni ste energije i stalno u pokretu. Komunikacija vam je jača strana, sjajan ste timski igrač i generalno volite da pomažete drugima, što je sjajno jer inače volite da budete okruženi ljudima.

Od 12 do 14 časova - Od podneva do 14 sati rađaju se ambiciozni ljudi, koji su i dosta odgovorni. Kod vas je mašta veoma izražena, uživate u raznim avanturama, a volite i da budete u centru pažnje, da vam se ljudi dive.

Od 14 do 16 časova - Rođeni u ovo doba dana su hrabri i odvažni, veoma snalažljivi ljudi. Takođe, puni su energije, vole da budu fizički aktivni, stalno uče nešto novo i preziru rutinu.

Od 16 do 18 časova - Rođeni u popodnevnim satima su večiti optimisti, koji ne odustaju dok ne pronađu najbolje moguće rešenje za svaku situaciju. Jako cene vernost, ali se teško poveravaju drugima.

Od 18 do 20 časova - Ukoliko ste rođeni u ranim večernjim satima, veoma ste saosećajni i prezirete sukobe svake vrste, pa se i trudite da ih izbegnete kad god je to moguće. Veoma ste tolerantni i trudite se da razumete sve oko sebe.

Od 20 do 22 časa - Ljudi rođeni u ovo doba dana, odnosno večeri, rođeni su glumci kojima je najvažnije da im se drugi dive. Perfekcionisti su i teško opraštaju greške, kako sebi tako i drugima.

Od 22 do ponoći - Rođene u ovo doba okolina uglavnom doživljava kao čudake i povučene, jer su prilično misteriozni i ne govore mnogo o sebi. Ipak, njih ne zanima mnogo mišljenje drugih, već im je stalo samo do unutrašnjeg mira.


Kinezi bi to ovako prikazali koji ste podznak

01-03 goveče
03-05tigar
05-07 zec-mačka
07-09 zmaj
09-11 zmija
11-13 konj
13-15 ovca
15-17 majmun
17-19 petao 19-21 pas
21-23 divlja svinja-
23-01 pacov

U ovom danu jedino mi se boja kišobrana dopada...



Čvrk i pljusak...

Krenula sam u svetlu budućnost...
Promenila sam dve sijalice u lusteru...

Ruže prevarile jorgovan.
Lepo je raširio lišće, napravio nove grančice i spremao se za dremku do proleća.
a one se vrte oko njega, zavode mirisom, lepotom.
Prvo je pogledao na jedno oko, pa na drugo. Zelena trava, toplo sunce i
-Hajde deco izlazite, proleće je...
Cvetići jedva dočekali, protegli se i izlaze
Badava govorim, ne veruj do proleća ima još zima, kiša, sneg.










Molim čvrk na sliku da se bolje vidi datum i rascetali jorgovan

U mladosti pravimo gluposti,


u starosti žalimo što više ne možemo praviti glupostim...



U mladosti tisuće sitnih ludosti.
U starosti kad grešimo, radimo to temeljno...
Čvrk na mladost ili starost već što želiti povećati

Gulaš...
Cene namirnica ripaju svaki dan kao da su atletičari pa se spremaju za olimpijadu, skok u vis.
Biftek sam davno izbacila iz upotrebe, ono zdravo za njega ne važi. Isto je sa teletinom. Polako se prešlo se na svinjsko meso, ali su svinje nešto zabrljale i polako krećem ka onom zdravo prirodno, hvataću puževe.
Danas sam rešila da spremim onako starinski gulaš.
U mesnici tražim juneći ribić ili but. Ona me sažaljivo pogleda, i pokaza neko crno nedefinisano meso
-Ovo je goveđi but
Pobožno uzeh onu komadinu mesa ne držeći se osnovnog pravila u kuhanji: što ti ne jedu oči neće ni želudac.
Da ne davim sa receptom, stavih one komadiće da se kuhaju. Ne mrdam iz kuhinje, samo bi trebalo da ovo izgori.
Kuha se ono, kuha. Da je konjetina već bi omekšala.


Ne čvrkati na sliku, videće se na nemam svoju sliku gulaša nego polpete

Posle dva tri sata, noge mi otpadoše skakučući po kuhinji, ono najzad počelo da liči na nešto.
Ček’ da gvirnem na blog. Gvirkam i skakućem i kao za inat sve nešto interesantno kao da su se blogeri udružili protiv mog ručka.
U zlo doba, miris dima, zagoretine, natera me na kašalj. Kad u nesvest nisam pala.
Jurim u kuhinju, kao da me pored šparheta čeka princ na belom konju. Mani princa, spasavaj što može.
Ona „konjetina“ se mirno krčka, ugodan miris se širi. Bolji mi bio od Chanel 5.
Katastrofa negde u susedstvu, otvoren prozor pa se mirisi promešali.
Sledeći sat sam buljila u šerpu, navila kuhinjski sat i za svaki slučaj donela vekericu.

Kad shvate da naša tolerancija
nije slabost nego snaga,
za mnoge postane prekasno...





Čvrk na sliku

Posle leta, evo me u civilizaciji.
Jutarnji spavalica sad će doći na svoje, jer su petlići sa svojim umilnim kukurikanjem u cik zore, daleko. Koke neće kokodakati da je sunce izašlo pre nego sam se ja udostojila da otvorim oči.
Spavam tako blaženo, kad nešto cvrči, slavuj nije, ali cvrkuće, zaspim...
Muuuu muče sad krava. Sanjam, ne može među soliterima krava, opet padam u san...
Bing, beng kao da se crkve svih vera oglašavaju.
Navlačim jastuk na glavu, ali ponovo nešto...
Zvoni.
Red slavuj, red krava, red bing ben… Polubunovna setim se da se sigurno aktiviralo ono zvono koje smo stavili I odmah isključili jer sam se smrtno uvredila kad sam pozvonila, a ono krava muče… Nije baš teatralni ulazak.
Red bi bio, pre otvaranja vrata, malo se zrihtati, staviti jedno kilogram, dva šminke, obući se i malo srediti kosu, ali ona krava muče kao da traži bika .
Prilazim vratima I čujem suseda sa osmog kata kako se žali susedi koja i nema neki kratki jezik kako su mu gaće kod mene, a ja sad neću otvoriti vrata.
Progutah knedlu, pogledah kroz špijunku, a to onaj zgodni susjed što se žene smejulje da ih štipa u liftu. Nisam imala tu čast, možda mu se ne dopadam a možda I zato jer sam na prvom katu pa u lift ne ulazim.
Što sad, otvoriti ili ne otvoriti pitanje je sad??
Krava je prestala, sad cvrkuće slavuj… Ja čučim iza vrata kao da sam lopov, a vreme odmiče… Ona suseda se raspituje o meni, a sused žali da je ostao bez gaća.
U zlo doba pogledam na terasu, a tamo viore kao zastava crne muške gaće, zakačile se sa konopca pravo na ogradu mog balkona… Laknu mi, ali šta sad?? Polako se šunjam do prozora, pa sve čučeći otvaram vrata balkona I patvišem gurnem one nesretne gaće na ulicu…
Još laganije se vratih u krevet i pokrih po glavi…
Kasnije sam čula da je ceo soliter pričao kako je susjed išao od vrata do vrata tražeći svoje gaće, sve dok ga muž jedne žene nije izlupao…

Bio ishrana...
Hrani se zdravo i umrećeš zdrav.



-Mačak ti ne jedeš ovu zdravu, bio, hranu??
-Šta je to??
-Na Balkanu sve je popularnija ta bio hrana, videćeš i tvoji briketi će uskoro. Otvore se samo vrata frižidera i sve sam BIO, bio pršut, bio sir, bio sok, bio...

Meil-pismo...
Opominjem internet-generaciju da ne čita jer neće shvatiti.
Događa se davno, davno kad se drugačije komuniciralo.
Dobro, nije baš napisano guščijim perom, niti doletelo sa golubom pismonošom, ali se nije deralo ni nasred ulice da javi kako je stiglo.



Bila je to obična, mala ceduljica ko zna koliko puta savijena da bude diskretnije. Putovala je iz ruke u ruku dodavana preko klupe u trenutku kad se učiteljica okrene tabli. Tresla sam se od uzbuđenja, brzo sakrila ceduljicu u džep. Crvena kao paprika sa srcem koje je kucalo ko zna kojom brzinom jedva sam čekala da zazvoni i da pročitam.
Prva sam izletila iz razreda i zna se mesto svih diskrecija kabinica toaleta. Sela sam na šolju i polako izvukla zgužvanu ceduljicu. Osećala sam se kao princeza na tronu.
Toliko su mi drhtale ruke da nisam mogla otvoriti.
Najzad.
Piše ... u glavi mi bubnja, sad su već i uši crvene čitam.
Traka u kosi slaže ti se sa bojom očiju. Kasnije mnogo kasnije saznala sam da je daltonist.
Šta sad uraditi sa tim nemoralim pismom?? Uništiti naravno. Polako sam izašla i mahnula dečaku u hodniku
-Molim te posudi mi šibice.
Samo je namignuo i dodao naravno, šaka sa tom opasnom šibicim okrenuta nadole da nas slučajno neko ne vidi.
Vraćam se u diskretnu sobicu i palim pismo. Šta sa pepelom?? Bacam ga u šolju.
Cik, nešto ciknu, od plamena ode porculan.
Moje prvo ljubavno pismo donelo mi je više problema nego sva ostala zajedno u kasnijem životu. Razredna me poslala direktoru, direktor pozvao roditelje. Svi čekaju da se izjasnim. Priznati ili ne?? Osećala sam se kao optuženik za najteži, krvni delikt. I...od dva zla izabrala sam manje
-Htela sam zapaliti cigaretu.
Srećom i moj tata i direktor pušači... Sve je prošlo sa strogom opomenom.
Drhtite li i vi kad dobijet SMS ili mejl poruku? U zadnje vreme opet crvenim na SMS...stižu računi...

Čvrknuti na sliku da se poveća...

Legenda…
Legende prenose mudrosti jednog naroda.
Počinje kao tračevi, a završava mudrovanjem.
Tu ulogu prenosioca pameti sad preuzimaju prvo žuta štampa, pa društvene mreže.
Probaću kako to deluje.
Legenda kaže da svaki put kad nekog iskreno zagrlimo dobijemo jedan dan života.
Dan je dan.
Izašla sam na ulicu i iskreno počela da grlim prolaznike.
Jedna žena me udarila kišobranom, jedan čovek počeo da štipa i šapuće nepristojne reči, a neki počeli da kuckaju po mobitelima i zovu policiju i hitnu pomoć.
Što ti je primitivizam, ne znaju za legende...

Ljbićice pobrkale datume...



Cvetaju ponovo ove godine dok se lišće poako predaje jeseni...



Molim čvrknite na sliku, malo je ljubica, a puno trave

Smrdibube...



Turiste kojima se niko nije obradovao, zelene, braon, mramorne smrdibube.
Doputovale verovatno iz Afrike u semenu cveća. Da mi je da dohvatim nekog od uvoznika ukrasnog cveća.
Bubama lepo ovde jer je toplo, a nemaju prirodne neprijatelje.
Kad su napale voće u vrtu stalno smo ih polivali vodom. Čini mi se da su smrdibube pobedile. Nemaju prirodne neprijatelje....



Kad više nema voća u razvoju i mladog zelenog lišća, navalile na ruže. Ruža kao ruža, miriše, lepa je, ćuti, trpi.
U boj protiv smrdibuba...krećem polivanjem svaki dan...
Da vidimo ko će dobiti ovu bitku.

Čvrknuti na sliku da se buba bolje vidi

Živimo u svetu gde se sve manje cene i vole ljudi, pa u stilu daj što daš nabavljamo kućne ljubimce.
Izbor je veliki ali treba znati šta hoćeš. Idemo na ribice.
Ribe??
Odmah problem.
Postoje slatkovodne i morske. Ne moraš biti ihtiolog da vidiš, ne mogu zajedno.. One morske traže orginal vodu, najrađe bi vlastito more, one slatkovodne gnjave, pastrmka hoće da skače, som mnogo mulja, sitne, majušne ne mogu jedna sa drugom.
Moje pretpostavke da običnu vodu dobro posoliš pa imaju sve ribe iste uslove, pokazale su se kao netačne. Ne možeš gajiti ni morskog psa ako živiš na malom zbijenom prostoru kao neboder, a i šta će mi, ne možeš ga podragati, a ni verovati mu previše.
Prvo sam tražila zlatnu ribicu računajući to je zgodno, što god ti pofali, ribica stvori. Nigde naći zlatnu ribicu, pokupovali ljudi na vreme, osetili inflaciju.
Odabrati pravu ribu ljubimca, mnogo teško. Pirane, kažu, ne mogu u kuću naročito ako je tu i četvoronožni ljubimac, ne znam zašto, sigurno kuce i mace ne vole tu vrstu ribe.
Idemo ispočetka, nabaviti akvarijum. Ne sme biti okrugao da se ribi ne zavrti u glavi. Obavezno nabaviti svetlo, zrak, kamenčiće, igračke, travuljine. Sve to daleko od prozora da ih ne uhvati propuh.
Ribama se ne baca hrana čim zinu, ne pitajte kako znam.
Veća riba jede manju nije tačno. Ubacila sam im riblju konzervu, nisu je znale ni otvoriti.
Menjanje vode svaki čas traži još jedan, manji akvarijum.
Kad razmislim, što će mi ribice, nabaviću ptičice.

Vežbati, šetati što više, jer u zdravom telu zdrav je duh.



I krenem ja po zdravlje kao na plac
Možda je duh zdrav, ali noge su sigurno umorne...



Čvrknuti na slike da se poveća

Kosilica
Kupujmo domaće ...
Domaća samohodna kosilica, model '' Ćurko ''
Posle košenja pokošenu površinu tretira organskim djubrivom...i pospešuje je za novi rast...




Čvrknuti na sliku radi povećanja...

Unuk..
Albijev unuk došao u posetu, dopalo mu se pa je šapicu stavio na brikete

Pile je pokušalo da ga izbaci

Albi sad pita , ko ima veća prava na brikete, on kao Albijev unuk, ili ovi mali što su na svet došli u ovom dvorištu

Kako stoje stvari, i pored sveg ubeđivanja, mamljenja hranom, i vvelikim prostorom za sve, pobediće stari zakon prirode, borba za opstanak, jer zima dolazi i pravo jačega