AnaM

Meil-pismo...
Opominjem internet-generaciju da ne čita jer neće shvatiti.
Događa se davno, davno kad se drugačije komuniciralo.
Dobro, nije baš napisano guščijim perom, niti doletelo sa golubom pismonošom, ali se nije deralo ni nasred ulice da javi kako je stiglo.



Bila je to obična, mala ceduljica ko zna koliko puta savijena da bude diskretnije. Putovala je iz ruke u ruku dodavana preko klupe u trenutku kad se učiteljica okrene tabli. Tresla sam se od uzbuđenja, brzo sakrila ceduljicu u džep. Crvena kao paprika sa srcem koje je kucalo ko zna kojom brzinom jedva sam čekala da zazvoni i da pročitam.
Prva sam izletila iz razreda i zna se mesto svih diskrecija kabinica toaleta. Sela sam na šolju i polako izvukla zgužvanu ceduljicu. Osećala sam se kao princeza na tronu.
Toliko su mi drhtale ruke da nisam mogla otvoriti.
Najzad.
Piše ... u glavi mi bubnja, sad su već i uši crvene čitam.
Traka u kosi slaže ti se sa bojom očiju. Kasnije mnogo kasnije saznala sam da je daltonist.
Šta sad uraditi sa tim nemoralim pismom?? Uništiti naravno. Polako sam izašla i mahnula dečaku u hodniku
-Molim te posudi mi šibice.
Samo je namignuo i dodao naravno, šaka sa tom opasnom šibicim okrenuta nadole da nas slučajno neko ne vidi.
Vraćam se u diskretnu sobicu i palim pismo. Šta sa pepelom?? Bacam ga u šolju.
Cik, nešto ciknu, od plamena ode porculan.
Moje prvo ljubavno pismo donelo mi je više problema nego sva ostala zajedno u kasnijem životu. Razredna me poslala direktoru, direktor pozvao roditelje. Svi čekaju da se izjasnim. Priznati ili ne?? Osećala sam se kao optuženik za najteži, krvni delikt. I...od dva zla izabrala sam manje
-Htela sam zapaliti cigaretu.
Srećom i moj tata i direktor pušači... Sve je prošlo sa strogom opomenom.
Drhtite li i vi kad dobijet SMS ili mejl poruku? U zadnje vreme opet crvenim na SMS...stižu računi...

Čvrknuti na sliku da se poveća...