Živimo u svetu gde se sve manje cene i vole ljudi, pa u stilu daj što daš nabavljamo kućne ljubimce.
Izbor je veliki ali treba znati šta hoćeš. Idemo na ribice.
Ribe??
Odmah problem.
Postoje slatkovodne i morske. Ne moraš biti ihtiolog da vidiš, ne mogu zajedno.. One morske traže orginal vodu, najrađe bi vlastito more, one slatkovodne gnjave, pastrmka hoće da skače, som mnogo mulja, sitne, majušne ne mogu jedna sa drugom.
Moje pretpostavke da običnu vodu dobro posoliš pa imaju sve ribe iste uslove, pokazale su se kao netačne. Ne možeš gajiti ni morskog psa ako živiš na malom zbijenom prostoru kao neboder, a i šta će mi, ne možeš ga podragati, a ni verovati mu previše.
Prvo sam tražila zlatnu ribicu računajući to je zgodno, što god ti pofali, ribica stvori. Nigde naći zlatnu ribicu, pokupovali ljudi na vreme, osetili inflaciju.
Odabrati pravu ribu ljubimca, mnogo teško. Pirane, kažu, ne mogu u kuću naročito ako je tu i četvoronožni ljubimac, ne znam zašto, sigurno kuce i mace ne vole tu vrstu ribe.
Idemo ispočetka, nabaviti akvarijum. Ne sme biti okrugao da se ribi ne zavrti u glavi. Obavezno nabaviti svetlo, zrak, kamenčiće, igračke, travuljine. Sve to daleko od prozora da ih ne uhvati propuh.
Ribama se ne baca hrana čim zinu, ne pitajte kako znam.
Veća riba jede manju nije tačno. Ubacila sam im riblju konzervu, nisu je znale ni otvoriti.
Menjanje vode svaki čas traži još jedan, manji akvarijum.
Kad razmislim, što će mi ribice, nabaviću ptičice.