AnaM

Posle leta, evo me u civilizaciji.
Jutarnji spavalica sad će doći na svoje, jer su petlići sa svojim umilnim kukurikanjem u cik zore, daleko. Koke neće kokodakati da je sunce izašlo pre nego sam se ja udostojila da otvorim oči.
Spavam tako blaženo, kad nešto cvrči, slavuj nije, ali cvrkuće, zaspim...
Muuuu muče sad krava. Sanjam, ne može među soliterima krava, opet padam u san...
Bing, beng kao da se crkve svih vera oglašavaju.
Navlačim jastuk na glavu, ali ponovo nešto...
Zvoni.
Red slavuj, red krava, red bing ben… Polubunovna setim se da se sigurno aktiviralo ono zvono koje smo stavili I odmah isključili jer sam se smrtno uvredila kad sam pozvonila, a ono krava muče… Nije baš teatralni ulazak.
Red bi bio, pre otvaranja vrata, malo se zrihtati, staviti jedno kilogram, dva šminke, obući se i malo srediti kosu, ali ona krava muče kao da traži bika .
Prilazim vratima I čujem suseda sa osmog kata kako se žali susedi koja i nema neki kratki jezik kako su mu gaće kod mene, a ja sad neću otvoriti vrata.
Progutah knedlu, pogledah kroz špijunku, a to onaj zgodni susjed što se žene smejulje da ih štipa u liftu. Nisam imala tu čast, možda mu se ne dopadam a možda I zato jer sam na prvom katu pa u lift ne ulazim.
Što sad, otvoriti ili ne otvoriti pitanje je sad??
Krava je prestala, sad cvrkuće slavuj… Ja čučim iza vrata kao da sam lopov, a vreme odmiče… Ona suseda se raspituje o meni, a sused žali da je ostao bez gaća.
U zlo doba pogledam na terasu, a tamo viore kao zastava crne muške gaće, zakačile se sa konopca pravo na ogradu mog balkona… Laknu mi, ali šta sad?? Polako se šunjam do prozora, pa sve čučeći otvaram vrata balkona I patvišem gurnem one nesretne gaće na ulicu…
Još laganije se vratih u krevet i pokrih po glavi…
Kasnije sam čula da je ceo soliter pričao kako je susjed išao od vrata do vrata tražeći svoje gaće, sve dok ga muž jedne žene nije izlupao…