Pošta i čestitke…
Sećam se kad sam za Božić-Novu godinu dobila samo sedamdestet čestitka i razočarenja kako ih je malo.
Besno sam rekla da ću sledeće godine pisati sama sebi u ime onih što ne čestitavaju.
Vreme leti, tehnika napreduje, a meni ove godine zaglavile emajlirane (kaže li se tako za mejl poštu??) čestitke. Nije ih bilo danima, pa se sve sručile kao lavina…usporile internet cele planete.
Neću da se hvalim, žal za prošlošću nije moj stil, dapače, šutnula bih dosta doživljaja. I tako, javiše mi sa dva kraja da su mi poslali prave, žive čestitke, i da će stići malo ranije.
Zbog ove blesave korončine izbegavam lift, kažu tamo joj je jako ugodno pa se raširila. I tako ja tri, četiri i više puta dole gore po stepenicama otključavam sanduće. Već sam postala sumnjiva susedovom psiću, koji me je počeo najavljivati i urlati da hoće u šetnju, a sanduče da ostavim na miru jer je prazno, ni računa, ni reklama nema.
Prva čestita je 20.12 stavljena kornjači na vrat, i poslata put Beograda. Druga čestitka je zakačena na puževu kućicu 22.12, i poslata sa Zvezdare (deo Beograda) na Novi Beograd. Nije mi jasno zašto lastavica nije zakačila čestitku za krilo i doletela.
Kornjača je imala probleme već na prvoj granici. Imala je potvrdu da je vaccinisana, Phajzerom, i da ima test pozitivan, negativan vrag bi ga znao. Na sledećoj granici joj je propusnica bila kineska vaccina i potvrda o preležanoj gripi ali nije znala do kog grčkog slova je virus stigao. Na kraju, su tražili rusku vaccinu, ali je sve rešila potvrdom koja važi svugde ($ i EU) Posle je bilo lako. Jurila je brzinom kornjače i stigla na cilj odmah posle Nove godine gde je odmarala od napornog puta i svečano stigla na cilj 11.1. u 11 sati. Očito voli broj 1.
Čestitka sa pužem se na samom početku posvađala sa lastavicom koja se ulenila i ne leti non stop na sve krajeve, nego duže planira nego putuje. Lastavica je verovala (neverovatno kako sve i svemu veruje još uvek) da će njena čestitka stići prva, čak malo ranije, ali je znala da meca stalno nešto slavi ovog meseca ( ne zabiravite 21.1 meca-rođendan) pa kad stigne, dobro je stigla.
Pužu se nije pešačilo pa je seo na zeca i krenuo. Zec je veselo skakutao kroz parkove, preskakao ograde i plašio automobiliste na autoputu. Na Savi se divio nekim kućetinama koje su navodno jako lepe, tužno gledao posečena stabla nekadašnjih šuma, i kakav je smotan, uplašio se petardi za Novu godinu i sakrio pod neka kola. Sneg je pao, nije mogao van, a našla se tu neka zečica i kad joj je zekonja dosadio, izbacila ga je van. Puž bi ga ugrizao, ali nema zube, no zec se ipak se setio čestitke i doneo je 11.1 kavalirski otvorivši kornjači vrata.
Puž je slavodobitno skočio i predao čestitku.
Bilo kako bilo meca je obe čestitke primila zajedno.
Ne zna se ko je pobednik, ali važno da su čestitke obradovale mecu.
Slike događaja nema da su se slikali još ne bi stigle čestitke.
