Stigla Nova…
Kakva je, da je, stigla je.
Pošteno sam se namestila uz dobro piće i bogat meni uz TV ekran…
Program je bio više u stilu bolje plači nego gledaj.
Vremešni pevači su se nadvikivali ko više pati, aj , vaj, znaj. Mlađašne pevačice su bile više za gledati nego za slušati…ali silikona gologuzih poza , dekoltea je bilo za muške oči. Brinula sam za zdravlje jačeg pola pa sam se vrtila stalno ispred ekrana sa novim izazovima (hrana piće, bez striptiza)
Cap-ca-rap samo što je ponoć prošla puče moj provajder.
Nema programa.
Susedi počeše da zvone panično, da se raspituju da nije prčeo treći svetski rat, ili najavljeno iskrcavanje vanzemaljaca??
Naleteše na moju bogatu trpezu, donesoše još jela i pića…
Hvala provajderu, nestadoše one gologuze sa ekrana i mi veselo, priznajem bez maski, dočekasmo vaccinisane i nevaccinisane susede, bez testova ali sa pečenjem.
Ujutro, zna se, novogodišnja šetnja Ulicom otvorenog srca…
Bio je ti i meca. Slatka sam zar ne??