Obožavam kupovati one seckalice, miksere električne rezače, blendere, kuhinjske robote, multipraktike i sve moguće i nemoguće spravice za kuhinju.
Kad ih ugledam u radnji, ne mogu dočekati da ih kupim.
Reklamiraju da se sa njima sve brzo spremi.
Pobožno ih donesem kući, razgledam, pročitam upustva na svim jezicima, hijeroglifama i mrtvim jezicima, arapskim slovima latinica, ćirilica. Prevodim satima, i nerviram se kad nešto ne mogu shvatiti.
Posebno je gnjavaža što je sad sve digitalno. Dok ga namestiš na put oko sveta bi otišao i vratio se.
Sastavim sve kako treba, rastavim, operem
I
sve to spakujem i smestim da se nađe kad treba.
Danima planiram kako ću to koristiti.
Kad se treba nešto upotrebiti, ne da mi se gnjaviti, raspakovati sastaviti, čitatiti uputstva koja sam u međuvremenu zaboravila, posle prati.
Lepo uzmem starinski, oštar nož, sve saseckam za minut i gotovo… nož natrag u ladicu, a drugi put ću sigurno uzeti one male bele kuhinjske seckalice. Drugi put, kad budem žurila.
Jučer mi u radnji nudili neku skalameriju za kavu…pobegla sam glavom bez obzira kad mi je objasnila kako se lako kuha kava. Sve sam shvatila samo ne gde izlazi gotova kava.