Zimnica, slike nema...
Sedim u ovoj dušegupki, civilizaciji.
Došla sam kao da sredim račune, napravim malo zimnice, i ono glavno ajvar. Nisam ga pravila godinama, mnogo komplikovano. Sad svi prave, lakše je, drži se socijalna distanca pa ne prska mnogo dok se kuha. Ja sam uvek bila naopako nasađena, druženje sa ljudima mi je prijatnije nego sa varjačom.
Oš, neš, mislim si, sad je digitalno doba, može se zabušavati, pa naručim da mi donesu u kuću. Sva blažena poređala sam tegle. Da me ne ogovaraju, napraviću jednu teglu, dve od nečega, napisati svojim švrakopisom 2020 i to kao slučajno iznositi pred goste.
Pala sam u iskušenje da skinem orginal nalepnicu i zalepim svoju, ali nije pošteno.
Molim dobre domaćice, vrednice, da mi pošalju koju sliku ajvara, ljutenice, i sličnih ukusnih tandrmoljaka, da okačim na post da mi ne bude golišav.
Sliku paradajz soka ne treba. Imam crno vino, tamne boce, može da glumi.
Ako mogu online u školu, na posao, u kladionicu, i na ostala mesta, što ne bih i ja online zimnicu napravila.