Uvek sam se divila ženskicama koje kad uđu u neku prostoriju odmah skrenu pažnju na sebe, a muškićima zastane dah.
Nešto smo slavili. Teatralno iznosim dva pladnja, kao dobro uvežban kelner u američkom filmu.
U jednoj ruci torta, u drugoj pečenje.
Sapletem se preko nekog tepiha koji obično ne stroji tu, ali je lep pa da ga vide gosti. Jeste, oni došli da vide taj tepih…
Poletela sam preko tepiha, držeći one tanjure u stilu klizačice na ledu u takmičenju za svetsku medalju u bravurama.
Žonglirama sam,a gosti zabezeknuto gledaju. Ne da je svima zastao dah, nego srce muškićima da iskoči.
Nisam znala da sam tako zgodna ženskica.