AnaM

Na prvi pogled jedno sa drugim nema veze. Niti je Van Gog slikao tulipane niti meca zna da crta više od čika Gliše.
Uvek mi je prvi cvet bio tulipan, nežan, bezazlen. Svi navalili, ruža pa ruža, kraljica cveća. Branila sam tulipanovu neženost pitajući da li vole ružu zbog mirisa, lepote, ili trna koji može da povredi. Ljudi vole kad ih boli, imaju materjala za postove i pesme.
Kud svi tu i mali meca.
Odustadoh oko prčkanja sa tulipanima i pređoh na ružičnjak. Nije loše ispalo. Tu su ruže svih boja, mirisa, ukrštene, prave, smenjuju se od ranog proleća do prvog snega. U punoj sezoni na stotine cvetova, sada pedesetak. Priznajem, krasne su.
Mezimica mi je trnova ružica, gostovala i na blogu, posetili je blogeri i slikali. Počela se penjati ka terasi na katu. Vezala sam joj neke kanapčiće, ali ona je išla svojim putem.

Toliki scetovi traže puno nege, pa svaki dan seckam, sklanjam polomljeno, plevim korov. Jučer sam kosilicom kosila travu da im bude lepo.
Mora da se priroda ježi kad vidi rukavice, maske, noževe, seckalice za njihovu lepotu. Sisari, ljudi, misle da je planeta stvorena za njih i da je treba popraviti.
Gde je tu Van Gog??
Tu je.
Savijam se kosilicom pod Trnovu ružicu da bude lepša. Desna ruka drži kosilicu, leva sklanja crevo za polivanje. Jedna koka se provukla keoz ogradu da vidi deli li se hrana.
Cap ca rapp, skočim za kokom, ispuštam crevo, gasim kosilicu ispravljam se...i upetljam u ružu ljubimicu.
-Dočepala sam te se-veli ona
Zabode mi se u školjku uha. Mesto da mirujem i derem se po pomoć, trzam glavom kao kon j zelenko. Onaj trn se zabo, ruža se ne predaje. Vrištim, krv kaplje, prag bola mi je nula.

Brza intervencija se sastojala u polivanju alkoholom i H2O2...urlam. Naravno, ne dozvoljavam nikakve hanzaplaste i slično. Spavam sedeći...ujutro kosa se zalepila...
Čupam sve... i sad čekam rezultate, da kupim slikarski pribor, ili je razderotina premala da izvuče talenat koji čuči duboko.
Poruka
Ne menjajte nežnu, iskrenu ljubav za strast i lepotu...možete se ubosti...