1000…
Broj kao broj ni veliki ni mali, nešto kao 1000 eura, kad ih dobiješ dosta, kad treba nešto toliko platiti, mnogo.
1000 poljubaca može biti strasna ljubav, a 1000 razočarenja život koji je pod lupom.
Sve u svemu 1000 je broj koji nosi zadnji moj post, tako piše.
Sad da nosi i ne nosi, jer u statistici dole, piše malo drugačije 1002, ali vi to ne vidite, pa čestitke darove i divljenje primam sada.
Nećemo o statistici, jer piše da nema ni jedan post sa slikom, da je pauza bila negde dve godine, a nije to sam samo izgubila šifru pa se nisam mogla učantrati, što će reći da sam gnjavila i više. Broj reči neću priznati, ali blog misli da sam brbljuša.
Najviše mi se dopada broj komentara. Možete me grditi koliko god hoćete, ali volite vi mene, znam. Oseća se to, ne može se sakriti kao ni kašalj ili ljubav, jer 30989 komentara uf… Neka je svaki komentar samo minutu, darovali ste mi od svog života puno. Hvala vam, blogeri, tu ste kad mi ne cvetaju ruže, ali i kad mi je lepo.
Znam da bi trebalo napisati nešto naročito, spektakularno, za 1000-iti post, ali nemam ideje.
Zato koristimo svaki trenutak da živimo punom snagom, pišimo postove koji će nam pokazati nade, ali i našu svakodnevicu, snove, ali i grubu realu, gubitke, ali i osećaj da je celi svet naš… jednostavno, blogajmo (reč sad izmišljena da se uklopi u tekst)
Radujmo se cvetu, oblaku, suncu, kiši (ponesite ipak, kišobran).
Budite vi meni zdravi, veseli i debeli (mora opet ova rečenica vratila se ova coronetina).
Ko se seća rečenice??
Vita jela zelen bor šalji komentar kao odgovor…