AnaM

Neko vreme nisam bila u gradu, pa sam vrlo oprezna sa oblačenjem. Novo je ovo vreme, hej, treba biti u toku sa događajima.
Traperice na +33 i nisu neki izbor.
Oblačim ugodnu do poda dugu suknju, majicu, i naravno, maska, rukavice platnene, zaostale od doba kad su za prevoz služili jahači konji. Od onih doktorskih skuhaju mi se ruke..
Šešir da ili ne, pitanje je sad. Dobro mi stoji, izbor je za.
Zrihtana kao srednjevekovna dama krećem u snabdevanje.
Ko bi rekao da ću izazvati skoro međunarodni incident.
Ona suknja ugodna, hladi… idem kupiti još jednu za selo.
Naravno butik „firmirane“ robe je izbor dana.

-Imate li ovakvu suknju u nekoj drugoj, svetlijoj boji??
-Mislite na padajući slap?
(Ne, mislim na slap koji puže uzbrdo.)
-Pravi se samo u crnoj boji, kupite, to su stare zalihe iz Turske.
Skoči sa druge tezge prodavačica
-Laže, jučer joj stigla roba, kupite kod mene, Kina je zatvorila granice za šverc robu. Moje su zalihe stare.
Kina ili Turska, pitanje je sad?? Ko ima stariju robu, po mogućstvu malo gricnutu moljcima, kao garant starine i kvaliteta.
-Corponašice jedna.-viče prodavačica iz Kine
-Ko mi kaže, zna se da je virus iz Kine došao.
-Nije dokazamo odakle je došao, iz svemira je, vanzemaljci ga poslali.-ne odustaje „Kineskinja“
-Ti mi znaš, i nije bitno odakle je, nećeš se za njega udavati.
U daljini se samo čuje vika svađa i muški glas koji ih smiruje
-Bolje da je iz Kine, njihova roba traje 3 meseca, da je iz Nemačke videle bi vas dve svog Boška Boškovića…
Polako se izvukoh iz međunarodnog sukoba, stare robe i navukoh šešir na čelo, a masku još dublje preko nosa…
Hteli ili ne, polako se navikavamo da živimo sa virusom, oko, tu, u , nama…