Prvi 600metara nisam ni primetila, drugih sam već išla vrckavije, da mi je neki tip dobacio
-Gde to lepa dama tako rano šeta sama??
Htela sam mu reći po češnjak kao zaštitno sretstvo, ali sam se samo nasmešila.
Trećih 600 metara mi je bilo dosta i šetnje i nabijanja kondicije i samozaštite, samo sam gledala gde je neka klupa.
Klupe nije bilo, a ni lastavica nije doletela, nego poslala poruku koju ja naravno nisam videla pročitati, pa sam je poturila pod nos nekom mladiću.
Prezrivo je pogledao moj mobitel i rekao da nešto nabavim, pojma nemam šta, ali to je odlično. Ozbiljno sam klimnula ko da ću iz tih stopa potrčati kupiti to.
Produžio je zadovoljan.
Stajala sam pod lipom izigravjući Penelopu, ali srećom, šarmantna lastavica je doletela doterena sa frizurom cakum pakum i osmehom. Nije mi dala ruku, ali nije pokazala ni lakat.
Planirla je ručak, ali sam energično bila protiv hrane na splavu na koji niko nije 2 meseca išao, a ni na ćevape nisam htela
U prvi otvoren restoran sam se zaletela, preskočući neku posudu na sred puta.
Posle se ispostavilo da je to neko dezinfikaciono sretstvo u koje moraš capnuti.
Ispred svake radnje su. Mislila sam radnja zatvorena i to stavili da ne ulaze kupci.
Kelner je dolepršao maskiran kao da će na maskenbal. Malo sam se pribojavala računa, tako maskirani obično idu u banku sa papirićem i izađu sa torbom punom novca (uticaj dvomesečnog gledanja kriminalnih filmova)
Bilo je ugodno. Nije mi se išlo vlastitim nogama do kuće, a ni u taxi.
Kad sam videla ovaj bicikl nisam se dala od njega, ali lastavica je samo krenula dalje ne tretirajući moje vapaje…
Tužno sam šljepesala dalje…
Kad sam stigla kući, čula sam da je sinoć najavljena odluka da psi i oni „mladi“ ne smeju u bus poništena. Mnogo nezgodno delovala asocijacija.
Kad ne slušam vesti tako mi i treba.