AnaM

Vraćamo se normalnom životu.
Popuštaju mere zabrane na svim nivoima.
Lepo smo dočekali prazniik rada. Malo se roštiljalo, družilo na 2metra.
Neki poneli megafon pa se slatko ispričali. Malo nezgodno bilo kad su ogovarali suseda kako ne ume da raspiri vatru, ali smo se pravili da ne čujemo.

Od danas, pored teretana, baš me briga, frizera, za sada uradi sam, proradili i kafići.
Otvaraju se birtije.
E, tu sam te ček’o.
Ko čeka taj dočeka

Dobro su govorili da će ovo sve da prođe.
Ni coronče nije mogla više da istrpi sve ludorije koje smo joj priređivali. Ode negde u neku stabilniju, uređeniju sredinu. Pokušala da baci sat, kalendar, ali nije vredilo.
Biće i meni žao, ali sve što je lepo kratko traje, ili nam se bar tako čini. Soliteru, jel’ ti žao što se rastajemo??

Popušta, ali više u pompeznim izjavama.
Za sada status quo.
Svi smo zdravi, veseli, a bome i debeliškasti…