AnaM

Prvi maj, Prvi svibanj ili već kako ko voli, praznik rada-nerada.
Nikad mi nije bilo jasno zašto se taj dan ne radi??
Corona mi se popela više na vrh glave, pa neću o njoj, i baš ću slaviti iako nikad nisam (nije da sam napredna nego sam obično dežurala)
Ptičice, trubači, muzika, ove godine zamenili gladni vrapci i udaranje u šerpe i prangije. (to se opozijcija i vladajuća stranaka prepucavaju preko naše kože)
Za svečani ručak bi bila zgodna prasetina, ali momentalno imam u zamrzivaču korice od pečenog praseta označene kao „za susedovog Đekija“.
Juhica, goveđa sa knedlicama biće zamenjena juhicom iz kesice, knedlice ću smandrljati, mada ne znam kako od jednog jajeta napraviti samo za jednu osobu. Ako ostavim za drugi dan, ne valja. Nije što knedle popiju svu tekućinu, nego je i ta tekućina odlična podloga za razvoj bakterija. E neće mi praviti u kući pir bakterije i virusi.

Kolači definitivno ne dolaze u obzir, torta mi se ne da spremati, puter čuvam za večere, kakao sam pojela sa mlekom, orahe sa rezancima, ima samo gomila domaćih jaja.
Piće, obojene vodice ne volim, orginalne sokove popila, a alkohol neću sada postati solo trinker.
Cveće na stolu, tačnije cvet Prvog maja su karanfili, ili je to za Dan žena??
Nema u svakom slučaju rezanog, a ono u vrtu zabušava… Nema mece da mu priča, pa čeka. Na stolu će biti mace, kupljene pre dva meseca…pune prašine garant.
Izem ti praznik, ni Sunce nije gvirnulo…
Živeli
Budite vi meni zdravi, veseli i debeliškasti